Nova Evropa

Други Француз: — Потешкоћа лежи, по моме мишљењу, у овоме: данас су осјећаји домовине, патријотизма, нације и нацијонализма, уоквирени у веригама државе. Ничеова Држава одриче се Русовљева »Друштвеног уговора« и прелази преко Марлсова »човјечанског увјета«, проглашујући се сувереном који не располаже више никаквим моралним основом већ искључиво императивима силе. Највећи непријатељ Европе садржан је данас дакле у том сувереном и свемоћном појму неограничене превласти државе. Тоталитарне доктрине претвориле су Државу у врхунаравно божанство, покориле човјека до моралног и физичког ропства, убиле у њему еванђеоско његово послање, и од човјечанства учиниле једну неодређену сиву масу робова и зелота. Закон Спарте, закон динамичког варварства, влада данас Европом! Јасно је, да је у таковој Европи морало да угине Друштво Народа...

Први Француз: — А енглеска демокрација“ Је ли и она, како би Лео Фереро рекао, »успавана војска«7

Један Енглез: — О не! Она је нешто специфично. Она у склоп перверзних односа на континенту уноси равнотежу одлучности; и може, у овоме тренутку, да буде језичац на ваги, и да превагне у борби противу зла. Војска се буди...

Европљанин: — Држава је, према тому, као некака посљедица домовине (рашлае), патријотизма, нације, и нацпијонализма, извор свега зла, Она значи смрт Европе и пропаст човјечанства. Доклегод Држава буде била појам суверености нације, дотле ће Друштво Народа бити стално тек утопија. Или ће Држава као појам суверености да пропадне и ишчезне у овој борби између добра и зла, или ће Европа да изгине, а човјечанство ће да се претвори у џунглу: без закона и без права.

Хрват: — Ко зна, да то и није можда смисао овог ратаг Ко зна, да ли ми у ствари не крочимо ка ликвидацији државе као сувереног појма и не припремамо могућности за стварање једне нове Европе, у облику праве европске федерацијег...

Други Француз (који вјерује у Кантов вјегни мир и у постулате Спинозе о миру): — Само ако сеи Француска и Енглеска одрекну своје домовине, своје државе, оне ће имати морално право да се наметну Њемачкој и Италији, и свима народима и државама. Само тако моћи ће сутра да се роди једна уистини нова Европа и једно ново човјечанство, гдје ће људи живјети у увјерењу да ова проливена крв није била излишна...

289