Nova Evropa

s godinom 1909 1 ikom koji je on sam шгелао u jednoj velikoj steni Obljaja, pa su ga 1931 zidari, za vreme gradjenja nove kuće, — лајко ве Мапа па to teško žalila, — preneli u zid Фа podignu nad njim jedmu malu baštu, voćnjak, i trap za ostavu. Na starom domu su vrata mala, niska, toliko niska da se kroz njih samo povijene glave ulazi unutra. Na njih, hvatajući za držak okrenut uvis i skakavicu, stupamo u »kuću«, mračnu, neosvetljenu, bez (ратова 1 prozora; mesto ipatosa je nabijena zemlja, prava zemlja. Levo od ulaza je kamena wtolica za »breme«, druga drvena za lonce, a iznad njih obešena sinija (»stolicać), kante i police za sudje; na suproinoj strani od ulaza, iri drvena sanduka, naćve, sito, slanik, ı opet polica. Na desnoj strani, sasvim na kraju, je ulaz u sobu, mračnu malu odaju, u ikojoj se nalazi jedan stari »šporet« i krevet, jedno veliko korito za pranje rublja, a o zidu slika Ame, sestre Nanine, i uokvirena povelja o Pepinwm odlikovanju Sv. Savom IV stepena (koje je dobio 1930). Uvrh »kuće« je staninsko četverougaono ognjište, sa svojim starim i poznatim simboličnim ormim dekorom verigama. Da li bi se bez ovih mogla i zamisliti рашјатћајпа зеозка kuća kod nas? Da li bi se bez njih mogla zamisliti i kuća Princip4?... Tu na tom starom kamenitom ognjištu malo se kad ваsila vatra; ali je ona naročito plamtela, plamtela Jače nego obično, onoga dana kada se rodio Gavrilo...

Gavrilo se rodio 13. jula 1894 godine, u Velikom Obljaju, kao peto dete svojih roditelja. I njegovo rodjenje, kao svi docniji njegovi važniji doživljaji, desilo se pod vrlo čudnim prilikama. Dan 13. jula te godine bio je izuzetno vreo: »zvezda« je pekla, a vazduh bio prosto užaren. Od jutra do samog sutona morala je Nana na toj strašnoj žezi da provede u polju: najpre pri kupljenju sena, a zatim u pranju grubog seljačkog rublja. U sam suton, u trenutku kad se vraćala s vode posrćući od umora i mesvesti, svekrva joj maredi da pomuze kravu. Imala je još vremena da vikne: »Samo da svratim u kuću ...« U koji je par Nana ušla u kuću i dohvatila se mukom za zid, u taj par palo je pored samog ognjišta na golu zemlju dete, i vrisnulo. Bilo je to u šest sati uveče, u petak, na dan Sv. Arhangela Gavrila. Na vrisak deteta došle su svekrva ı Jetrva, poredile što je bilo od potrebe: dete metnule u pelenice ı grebene, a majku položile na grubu ražovu slamu pored ognjišta. Tu pored same vatre ležala je Nana tri nedelje u babinama.* )

*) Slično priča ovaj dogadjaj i Gr. Božović u beogradskoj »Politicić od 29. jula 1939 (str. 6), u članku: »Prilike na Grahovu. Nap. Ur.

334