Nova Evropa

право само онда потпуно када произилази из склада етичке и социјалне категорије, те да се борба води за побједу иостварење човјекова права уопће, више него за расе или за класе, за Словенствопротив Германства или Германство против Латинства и Европе. Питање је само, да и масе виде, кад је човјеково право потпуно и под којим се увјетима оно остварује и постизава. Комунизам, фашизам, и нацизам, који су подгризали либералну државу, хуманистички град, стару хришћанску породицу, морали су убрзо доживјети нагло опадање своје митске ореоле услијед немоћи да из себе излуче и остваре жељу за побједом правих човјекових категорија. Јер оно што се данас збива у Европи, посред опћег нихилизма, ако се изблиза и добро погледа, ипак је осјетљиво и значајно опадање митоса нације-нацијонализма, расе-расизма, комунизма-бољшевизма, цезаризма-фашизма. Ни комунизам, ни нацијонални социјализам, ни фашизам, нису данас више надања која поничу из мрака, из беспућа, из очаја у који су они убацили европски хуманизам и европског човјека. Ко је имао очи и умио гледати, тај је могао да види и осјети, да се већ рат у Шпанији није водио у име нада што их је комунизам био разбудио. Смрт Мигуела де Унамуна и смрт Гарсиа Лорке, да се задржимо само на њима, значе да се тамо водила стварна борба за остварење права човјека, етичког и социјалног. У Шпанији, као ни у Пољској, није било везе ни сагласности између водеће елите и народа; а да комунизам није више нада и вјера у палингенезу човјекових права, огледа се најбоље у отпору финског народа против несразмјерно већег и опаснијег непријатеља, — резултат духовног и моралног јединства и сагласности који постоје између вођства и народа. »Финско чудо« опетоваће се сутра код сваког малог народа у којем постоји ово морално јединство између вођства и заједнице, јер генерали и државници само су израз расположења и воље једног народа. Сила је ограничена, она се троши, као што се троше све материјалне категорије; оно што живи и што покреће народе, то су идеје и начела. Комунизам, фашизам, и нацизам, представљали су наде за извјесне генерације и масе човјечанства, док су ови били задахнути и гоњени жаром идеје-силе; али оног тре-

111