Nova Evropa

Knjiga XXXIII. Broj 4. 26. aprila, 1940

Рат и мали народи.

На повратку из земаља Западне Европе, које су у рату, те у којима се боље него код нас зна и осећа шта се збива и о чему се ради, несамо код куће него и на противничкој страни, човек неутралан који је био у могућности да људе и ствари посматра и оцењује изблиза, иако сразмерно објективно, кад мало размисли и у мислима настоји да одвоји важно од спореднога и крупно од детаља, може пред своје земљаке, неутралне и објективне као и он што је, да изнесе — са релативном поузданошћу —- следеће главне утиске о рату који се води у Европи и о његовим изгледима у скорој будућности, поглавито с обзиром на мале народе, а поименце на Балкану.

Пошто су се сталожили први таласи узајамних вређања и тенденцијозних оптужаба, без покушаја документације, ко је крив за избијање рата и кога треба зато потегнути на одговорност (немачка Бела Књига са пољским документима обнавља сад ову кампању у много већем стилу и са сложеним апаратом), обе су стране дошле до уочења двају одлучних момената: 1) да се ипак не ради само о појединцима и њиховим ћудима, маколико они били изразити и играли велику улогу у догађајима, већ да одиста стоје једна према другој две супротне идеологије (на једној страни демократизам, на другој тоталитаризам), услед чега 2) рат не може престати на пречац, ако хоће да буде правилно окончан. Зато сад свака страна жели пре свега: а) да се припреми на што дужи рат, и 6) да увери и себе и друге, да је она та која ће дуже издржати. Отуда толика важност што се придаје пропаганди, и код куће и на страни.

Пита се дакле, ко ће ства рно дуже издржати, и како се то може сад већ знати и доказати» Очигледно, немачка