Nova Evropa

Ипак, код француске деснице јавио се занимљив случај: у низу политичких људи више-мање више склоних политици измирења с Њемачком, и теорији старога Чемберлена, да у Европи могу у миру живјети један покрај другог различити режими, демократски и тоталитаристички, нашла се неколицина који се нису слагали с оваким германофилским мишљењем; то су били: Мандел, сарадник »Тигра«, Пол Ренб, и још неки. Чудна појава, људи који уживају повјерење великих банака, а не критикују већ се чак у неким тачкама и слажу с политиком »народног фронта«! Њихов је утицај растао заједно с напредовањем Хитлера и ширењем Трећег Рајха. При свем том, све до њемачке окупације Прага, разлика између француске деснице и љевице била је прилично оштра и јасно повучена: десница је заступала и бранила политику измирења с Њемачком, док је љевица била анти-хитлеровски расположена и заступала — дакако, уз становите нијансе, које су према крају бивале све више наглашене, — некадашњу политику француске деснице и Поенкареа, само с другим тумачењем и оправдавањем (некад нацијоналистички-побједничким, сад идеолошки-демократским).

4

У Француској су често владе падале и долазиле нове да их замијене на кормилу, али је свакој без разлике била прва и главна брига: Њемачка. Без обзира на садржај, на унутрашње уређење и облик политичког живота, Њемачка је стално била присутна у говорима и расправама француских политичара, у извјештајима француских дипломата, у дјелима француских државника. Увијек је питање Њемачке доминирало француском политиком, увијек је пажња Француске била привезана уз овог великог и опасног сусједа у »срцу Европе«, без обзира нато да ли је то била Њемачка канцелара Бизмарка, Хоенцолерна, Штреземана, или — данас Адолфа Хитлера. »Минхен« и концесије Трећем Рајху значиле су потребну станку и преданак: требало је увјерити народ, и енглески и француски, да се додирне тачке и споразум с Трећим Рајхом концесијама и преговорима не могу наћи. Особито је требало Енглезе истргнути из њихова безбрижног сна и њихове изолацијонистичке илузије, која им је у новије вријеме толико шкодила. »Минхен« и улазак њемачке војске у Праг коначно је растријезнио и оне који

292