Nova Evropa

вору — многи драгоцен податак за будућег историчара. Свакако је овим својим новим делом Др. Томандл подвостручио своје заслуге за нацијоналну историју Војводине, након своје — пре две године објављене — »Споменице Панчевачког Српског Црквеног Певачког Друштва« (види »Нову Европу« од маја 1938, страна 188).

"рата наовамо, за ових двадесетак година, нацијонална и црквено-политичка историја Срба у Војводини покрочила је снажно унапред и добила је многе прилоге од знатне вредности. Неки наши историчари и познати писци посветили су јој већи део свога труда и времена, међу првима Васа Стајић, који је ове године издао и пету свеску својих »Новосадских биографија«, па обећава ускоро и шесту (завршну), а онда књиге о привредној, културној, и политичкој историји Новога Сада, — све што је о томе исписао из архива новосадског Магистрата у току двадесетгодишњег рада. Он је дао (1926) и познату књигу о Светозару Милетићу, чији је живот и рад постао предметом испитивања и млађих наших учењака и јавних радника, међу којима се писац најновије монографије Милетићеве (у издању »Нове Европе«), Др. Коста Милутиновић, бави већ годинама поименце личношћу Милетићева најпознатијег и најактивнијег политичког друга, Дра. Михајла Полита-Десанчића. А сад ево Др. Томандл открива и њихова трећег вредног вршњака и сарадника, Дра. Светислава Касапиновића, износећи документе и податке из оне родољубиве средине у јужном Банату, те допуњујући историју Новога Сада историјом Панчева, поред Новога Сада најважнијег и најзанимљивијег политичког и културног средишта предратне Војводине. Уосталом, и Др. Томандл проучавао је Милетића и Полита-Десанчића, па је баш ту недавна објавио своје »Две политичко-историјске студије«, Једну: »Избори Дра. М. П.-Десанчића у Банатској Граници«, и другу: »Милетићев башахидски пораз и тителски избор 1875 године« (Панчево, 1940). Не може се довољно истаћи, колико је овај рад на историји Војводине користан и потребан, јер одиста — како добро каже Васа Стајић — »нико не зна у који дан би она (писма и документа) отишла бестрага, за толиким изгубљеним писмима Доситеја, Вука, Милетића, и Змаја«... Уз то је радосна чињеница, да овај посао свршавају поглавито домаћи синови, Војвођани, ко-

302