Nova Evropa

У сваком случају, амерички технички темпо постао је узором новим генерацијама. Само што тај темпо не спроводи диференцијацију америчких размјера већ нивелизацију. Тај технички темпо, па и организирана тјеловјежба, физкултура — до бољшевизма готово непозната у Русији, — имаду првенствени задатак, да створе здрава, продорна човјека, али човјека масовне просјечности. Култ просјечности, међутим, унутарња је трагика социјализма, која се манифестира и у читавој совјетској државној апаратури. Док либерална држава хоће да гарантира слободу својим грађанима, социјалистичка им жели гарантирати — једнакост. Социјалистичка држава је масовна, и Наполеон је тачно примијетио, да маса мало држи до слободе, али зато много до једнакости. Није Штајнхаузен (Негтапп Уфетћаџвеп) ни сам ни први који је истакао, да марксизам није извршио своју завјетну мисао слободе: »Радикални и интегрални социјализам мисли, да је за стваралачког човјека створио нове могућности слободе тиме што је нови људски тип — ћото оесопописиз-а — постулирао као производ привреде, који је тип међутим стварно за здјелу леће привредне сигурности продао право првенства своје личне слободе одлучивања, те за кога је дијалектички материјализам прописана схема мишљења, коју се усуђује напустити само уз злу савјест... .« Још у првим данима Октобра, писала је Роза Луксембург, одушевљена присталица Револуције, али још из оне генерације која је социјализам идентифицирала са слободом: »Слобода, само за присташе владе, само за чланове једне партије, па макар били како многобројни, није слобода; слобода је увијек слобода оних који другачије мисле...« Луксембургова је она њемачка револуцијонерка, убијена у фебруару 1919, за коју је негдје Троцки рекао: »Мала, њежна, штавише болећива, са племенитим цртама лица из којега је избијао дух, и са сјајним очима, освајала је снагом свог карактера и смјелошћу својих мисли .. .«

Треба међутим рачунати са чињеницом, да појам слободе у плану Стаљинове обнове није ништа друго до баласт. Тај би баласт притискао својом жестином свако настојање да се просјечног руског човјека уобручи у нови темпо, под којим земља дахће. Да сигурно спроведе у живот своје замишљено дјело, Стаљин има да води борбу на три фронта: да одржи

332