Nova Evropa

оно мора послужити као потпора и оруђе, да се проведе у једној сељачкој земљи — она највећа аграрна реформа, господарска обнова и духовна потенцијалност, која се има простријети и у својој ширини обухватити све од колибе и колијевке, преко стаја, ораница, и алата, до тржнице у граду, до школе и књиге, до задружне творнице и електричних установа, од воде до свјетла и огрјева, од опанка до капута и капе, од жуљевитих руку до стваралачког напора и умног рада. Дакле, сва средства производње у службу заједнице, сву радну снагу, стваралачке и умне способности, у службу заједнице, — ради себе самога, да се обезбиједи и омогући један опћи, пунији и љепши људски живот свакога појединца и свакога радника у границама његових тјелесних и духовних потреба. Зар једна сељачка задружна федеративна држава није способна да у пуној мјери усклади потребе села и града, појединца и скупина, и да — изграђујући на основној етици свога села — оствари савремену заједницу која ће одговарати и нашим властитим прегнућима и потребама, а и оној улози која нам се намеће и по нашим стваралачким способностима и по нашем предоминантном положају, који су наши праоци запремили а ми проширили и одржали на овом широком путу између Запада и Истока и на овом пространом излазишту у широко море и у далеки свијет»

Рука која би се покушала пружити над овом нашом баштином убрзо би се осушила. Туђа мисао-водиља која би се хтјела унијети у ове наше вјетрове ускоро би увенула. Тако је било, тако ће бити. Ми имамо свој пут и своју звијезду. Има слијепаца који је још нијесу запазили. Има страшљиваца који су склони простријети се пред првим насиљем. Има слабчина који, изгубивши вјеру у себе, сматрају да би туђинска рука понајбоље знала управљати овом нашом кућом. Сви су ти и за себе и за народ изгубљени. Срећом што су ови сметењаци мале вриједности, и по броју и по способностима. Народ као цјелина, напротив, вјерује у своју снагу, у своју моћ, и у своју будућност. Народ који вјерује остаће неокрњен и након ове олује, да изврши своју мисију љубави према земљи хранитељици, праведности према сваком сабрату, и поштовања према свим заслужним за мир, сигурност, и сарадњу малих и великих народа.

Пт. Иво Колбе.

371