Nova Evropa

је — »ликвидирао сам својом књигом о себи и о Бошњацима у Светском Рату. Они који су је са пуно мржње критиковали, читали су само последњу страницу, где сам се обрачунао са фронташима у Србији; а они који су је топло и срдачно прихватили, ти само ту страницу нису читали. Ја сам наиме пропустио да у књизи споменем, да је у свим каријерама, па и у оној аустроугарских официра, постојао и понеки Хофрихтер, који квари и нарушава од мене толико цењени „камерадшафт'. . .« Али, шалу на страну, и без обзира на мишљење официра Блашковића о аустријској и српској војсци, — у искрености писца Блашковића лежи главна драж ове књиге; па кад се још, у уводу, прочита оно што он сам за себе каже: »Увијек сам припадао трупи и био сам права хура-бештија«, ко му онда може озбиљно приговорити, што се пријатније осећао у привилегованој средини предратног аустријског официрског кора него у послератној југословенској војсци, у којој су — непосредно после ослободилачких ратова — још увек неговане »политичке, патријотске, ослободилачке, и четничке врлине« Српске Војске...

Сваку књигу треба ценити и оцењивати по претензијама њезина писца. Перо Блашковић каже, јасно и гласно, да је увек припадао трупи, и да је био права »хура-бештија«. Он дакле несамо пристаје него и тражи, да се о ономе што говори и пише у својој књизи суди с тога гледишта. Ко то лојално чини, тај ће убрзо наћи, да је ова књига једно од најбољих дела наше савремене ратне књижевности, и да у њој испуњује врло срећно једну досада осетну празнину. Баш је то оно што нам је недостајало: искрено и популарно причање једног трупног официра, и то још из тако елитне трупе и о тако нацијонално карактеристичном људском материјалу какав су наши Босанци.

Перо Блашковић служио је код В. Н. 1. Е. 3, »која није никада изгубила свог положаја, иако је за цијелог рата ратовала на експонираним мјестима«. Он лично био је прво »командант компаније«, а онда »командант батаљона«, 60равио је 42 месеца у првој борбеној линији, чиме је постигао рекорд у целој својој дивизији и међу свим својим друговима. Које чудо да тај човек има шта да прича о рату и борбама, поготово из своје сфере и из круга своје реги-

383.