Nova Evropa

пану кроз које три генерације, за непуних сто година. Повијест куће Мицуји даје нам, ако већ не све податке а оно бар врло много индикација за компаративну повијест империјализма, те за тако актуелно питање: да ли политичари, којима су поуке привредника толико корисне, црпу те поуке ва правилан начин»...

На потицај неких далековидних привредника Нове Енглеске, који су живјели у страху да ће их други народи претећи, закључио је амерички Конгрес још године 1845: »да треба смјеста подузети потребне мјере, како би Сједињене Државе ступиле у редовне трговачке односе с Јапанским Царством«. Годину дана касније послали су Холанђани јапанском Шогуну — тада стварном владару земље — у Једо једну карту свијета, књиге, и друге податке, позивајући га да добровољно напусти своју »изолацијонистичку политику«, дашто зато да би први свој трговачки уговор склопио с Холандијом ... Шогун се није одазвао. Три године касније обавијестили су га Холанђани, да ће се за годину дана појавити амерички ратни бродови у јапанским водама; и одиста, године 1849 подузети су први, безуспјешни, покушаји ОЗА да ступе у везу с Јапаном. Године 1853, још увијек на темељу оног закључка Конгреса из 1845, опремљена је једна експедиција под заповједништвом Перија (Регту), и »Мем~ York Herald« приказао је својим ироничким напоменама прави смисао те експедиције: »Сврха јој је хидрографска измјера јапанских обала: топови од 32 фунте служиће једино као справе за тригонометријска мјерења, а топовска зрна маркираће основне црте; ако ће који Јапанац бити толико луд да се одвише приближи тим метеоролошким инструментима, имаће си сам приписати посљедице .. « Французи, Енглези, и Руси, знатижељно и завидно посматрали су ток ове експедиције која је успјешно завршена. Онда се, у другој вези, описује, у чему се састојала прва добит ове империјалистичке пенетрације USA, na тако — mutatis mutandis — и свих других империјалистичких подвига у свим крајевима свијета: у смислу првог јапанско-америчког трговачког уговора, јапанске су власти обвезане мијењати амерички новац, према тежини сребра, у јапанску сребрну монету; тако се за један долар добијало три јапанска сребрењака, »а1-ђи«, а за четири јапанска »ичибуа« један златник, »гуо«. Овако добијене златнике

23