Nova Evropa

ску част«. Још је снажније приказана неугодна атмосфера »чистке« (чишћења) у Русиновој причи: »Живи свједок«. Замјеник уредника великих пријестолничких новина, Љихов, постао је жртвом непријатеља који су засјели на одговорне положаје у компартији: оптужују га што је објавио јубиларан чланак о једном угледном комунисти који је, у прошлости, био осумњичен са троцкизма. У ствари, Љихов је тај чланак био задржао, скратио, а његово скраћивање одобрио је Кремљ, и то неки тајанствени Сергјеј Григорјевић; само што Љихов то не може да докаже: оригинал рукописа са његовом коректуром и санкцијом Кремља украден је из сејфа његова кабинета! Партијска конференција приближава се крају, и Љихова сваког часа треба да избаце из партије, — та дјело се-догодило »у години грубог чишћења, кад је улизивање замијенило истинску вјерност, лично осигурање вишу мудрост, а клевета лијечење рана.« Љихова већ изгурају ван, он осјећа како незадржљиво клизи некамо доље. Својем другу, начелнику слагарске задруге, признаје да му се »таква мора ни у тифусу није приснила«. У посљедњи час, тај му друг савјетује да се прогура до самог Сергјеја Григорјевића и да му каже како ствар стоји. И одиста, Љихов успије да се прогура до Григорјевића; и кад се, сав задихан, враћа на конференцију, већ му се сви смијеше, опет га сви познају —: »Звонили су из Кремља«... Звоно из Кремља — то је »живи свједок« који је Љихова извукао испод вјешала и несреће... Слична историја испричана је у недавно објављеном роману младог писца С. Крушинског : »Топле горе«.

»Излази, значи, да се писци и критичари не боје гласно бранити поштене комунисте!« — мислиће с олакшањем лаковјерни читалац. Нажалост, није баш сасвим тако. Од десетака хиљада правих »троцкиста«, »бухаринаца«, или других идејних »опозицијонара«, ниједан писац није се усудио да пронађе ма и једног комунисту који, попут Грекова или ЈЉихова, рехабилитује своје поштено име. Напротив! Љихови, Грекови, Макарови, — то су добродушни, поштени, извршни партијски чланови; а »троцкисти«, »опозицијонари«, — то су права »куга«, »контраћи«, »агенти страних држава«. Чак и на присилан рад осуђена борбена сељанка Мавра, у Феђинову комаду »Киров«, виче опозицијонару, такођер на присилном