Nova Evropa

stradanja i ljudsku nesreću bilo tako duboko usadjeno morao umrijeti na način koji je izvan tragičnosti ljudske smrti. Držimo da je, baš radi te okrutne sudbine, trebalo poštivati Veličanstvo Smrti, pa sa više pijeteta уганц zemaljske ostatke Iva Kozarčanina majci zemlji; u tom bi slučaju i rastanak bio manje tužan.

M. K. Nikolajev.

Јован Грчић.

Почетком овог месеца умро је у Новомсаду, у осамдесетишестој години, дугогодишњи професор Новосадске Гимназије и нестор новосадских књижевника, Јован Грчић, уредник некад познатог књижевног часописа »Стражилово« (1885—1888), а касније (до 1891) и »Јавора«, те неуморни писац, преводилац, критичар и редитељ позоришних комада и позоришних представа, и приређивач у своје време чувених новосадских светосавских беседа. »Нова Европа« донела је (у свом броју од марта 1939) приказ његових »Портрета с писама«. —4—

Hrvatska Enciklopedija. (Svyezak I: A — Automobil.)

Pri zaključku redakcije ovoga broja primili smo prvi svezak »Hrvatske Enciklopedije«, koji je baš ugledao sveta, te u koji smo mogli baciti zasad samo letimičan роgled. Prvi utisak, koji je kod ovake knjige često najvažniji, vrlo je povoljan, pa izdavačima i urednicima treba čestitati na trudu i na odluci, da i u ovim teškim vremenima održe obećanje i otpočnu sobjavljivanjem tako značajnog iobimnog dela, u ovako sjajnoj spoljnoj opremi. I papir i tisak i slike (medju kojima mnoge u bojama i u bakrotisku) uspeli su preko svakog očekivanja, te ova knjiga — u tehničkom posledu — domaša i premaša mnoge slične pothvate velikih kulturnih narod4. Ostaje još da zagledamo i u sam tekst, da vidimo da li i sadržina odgovara savršenstvu spoljne opreme. I ostaje da se nadamo, da današnje prilike i teškoće koje neminovno iz njih proizilaze, neće obeshrabriti izdavače i smanjiti korisnu revnost s kojom 51 рмпопин око оуоз уеlikog narodnog posla. - _—