Nova Evropa

новинарства, саобраћаја, и уопће међусобне фреквенције, кад се сваку данашњу вијест може већ сутра провјерити на самоме извору, упорна би била, ако не и смијешна, скепса и неповјерљивост баш наспрам Совјета! И на нашем књижном тржишту постоји пар туцета нових књига и публикација, које нам пружају добар увид у комплекс питања »СССР«; само, док једну врсту (оне што се баве развитком индустрије, технике, металургије, пољопривреде, војних снага, и Т. д.) лако можемо набавити, дотле за ону другу врсту (која третира грађански живот) обично примамо одговор: »Распродато!« — Већ по томе даје се просудити, колик и какав интерес шире публике влада према унутарњем поретку Совјетске Уније. Посве разумљиво, јер просјечна човјека, неискључујући ни стручњаке, интересује у првој линији структура свагдањег живота и међусобни односи људи под оним новим сводом, зато што баш примјена социјалистичке идеологије задире у најинтимнији центар његове личности и драшка његову знатижељу много више него ли сва остала питања. У тој оправданој љубопитности наше читалачке публике треба тражити побуду и за овај чланак. У њему неће бити говора о почецима и порођајним мукама нове државне творевине, већ о држави која је ено већ у пуној својој снази, нормално живи, ради, и напредује, упркос свим злогуким пророцима који су јој превремено досудили кратак вијек, па који јој такав још и данас стално проричу...

При оцјењивању правог стања у Совјетској Унији, треба избјећи погрјешку која потиче отуд што се заборавља кро: нолошким редом сврставати поједине догађаје и појаве, већ се мијеша и замјењује оно из најстаријих дана Револуције с оним најновијег датума, па настаје збрка и контрадикција у свему и свачему. Опрезнијем посматрачу неће измакнути чињеница, да се у данашњој Русији динамика рада и калејдоскоп догађаја одмотава таквом кинематографском брзином, да се онима који су навикли спорим и статичким очима пратити развитак једног новог друштвеног система све врти пред очима, па мисле да је каос и ондје гдје га нема, него један посве плански и систематски прогрес према јасно одређеним циљевима. Према томе, кад је ријеч о СССР, ми прије свега морамо одбацити све оне досадашње формуле на које смо навикли, па посегнути за другим, новијим и савре-

47