Nova iskra

Број 8.

Н 0 В А И

С Е Р А

Странл 143.

Покдон госц. Браумана садржи цртежа писаљком рађених, дитограФија иа камену иглом и кредом изведених и неколико ФотограФија?. Представе на цртежима обухватају ликоие важних лица (Кнеза Милоша, Кнегиње Љубице, Кнеза Александра, Кнегиње Персиде, Вучића, Книћанина, Љуб. Ненадовића и др.); листове за звапичтту употребу (дипдоме, уверења и др.); листове за гаколску употребу (таблицу брзоуком буквару од Исид Стојановића; прегледалице за лепо писање и др.); разне цртеже уз дела и прилоге уз листове: Шумадинку, Шаљнвца и Читаоиичке Новине ; даље садржи изгледе Веограда и других српских места; музикалије (Сриске Народне Игре, од Ђ. Миловановића, сина првог српског војног капелиика Јос. Шлезингера) и још друге сликане предмете. Веома су занимљиве, са више страна, карикатуре на извесне тежње мађарске буне, које је измишљао и цртао живописац Димитрије Аврамовић, као и цртежи од истог уметника за песму: »Устај, устај Србине« и песму: »Док је чиста љубав, с.лога«. Музеј је већ наумио био, да за ове Аврамовићеве цртежејавно умоли оне који их .још имају, а оно га госп. Врауман обрадова неиовређеним и чисто одржатим нримерцима. Поклон је дакле, како се из горњег, површног набрајања види, садржином и израдом својом разиоврсан, те тако занимљив и цењен са внше гледишта. Госп. Брауман послао је исти поклон Народном Музеју веома радо и са неким одушевљењем, видећи у њему себе као бивша корисна оснивача и заводача литограФске веттине у Иас. Мило му је веома што је поред вршења своје званичне дужности, имао воље те и времена, да у цртежу сачува сномен разним важним и заслужним лицима, и по гдекоји изглед из наше нрестонице пре скоро педесет година. Тада уложени труд награђен му је сад уживањем, што може радове своје да поклони Народном Музеју, где ће нослужити као унотребљиво градиво културно, историско и уметничко. Са два снимка из Веограда од год. 1850, а од руке госп. Враучана. упозиали смо своје читаоцо у броју б. нашега листа.

II А У К А Проф. Хајман Штајнтал. — Ових дана умро је у Берлину позиати језичар проФ. Штајнтал, чији је литераран рад био од јака утицаја на немачку Филологију. Рођен 1823. г. у Гредцигу, слушао је у четрдесетим годииама Филологију и философију на берлинском университету. Посветив се филологији , пошао је трагом свога учитеља Августа Б е к а, коме је посветио п сво.ју књигу о филологији у Грка н Римљана. Радећи у његову духу, предавао је ои и еициклопедију Филологије као нроФесор и често цитирану деФиницију њену сазнање сазнатога објашњавао са пуно духа и научености. Паралелна Филологија, која се дотле ограничавала на земљиште индогерманских језика, иарочито се задржавајући на науци о гласовима и облицима, буде сасвим проширеиа радовима Вилхелма нл. Хумболта. Негова знаменита расправа ТЈећег <11 е Уегвсћ^еЛепћеН<1е8 тепвсћНсћеп 8ргасћћаиев ип(1 јћгеп Е1пНизз аи! сНе 8е1вН§е Еп1-№1ск1ип§ <1 е з Мепвсћеп 8евсћ1ес1;ев (1836) била је пуна нових назора о унутрашњем животу језика, полажући тиме правац филологији , која је уједно била и Физијологија људског сазнања и појимања света. Овај започети Хумболтов рад наставио је Штајнтал, проширујући своје језичне студије поступним испитивањем афричких језика и кинескога. С тога је провео он и неку годину у Царизу, где је објавио 1856. г. свој први рад Граматику, логику и п с их о л о г и ј у. Кад се вратио натраг буде наименован за ванредног нроФесора опште Филологије у Берлину. Хумболт и Штајнтал прокрчили су пут изучавању језика. Сличност корена у Флексивним облицима старо-хиндушког, старонерсиског, грчког, латинског, словенског и германског језика довела их је на нојам о индогерманској језичиој п о р о д и ц и и сада је требало само мало настати, да се уноређивање у појединостима изведе, да се гласовни закони појединих сродних језика среде, да се одреди кретање гласова и њено одмицање, како би се поставио темељ научној етимологији. Предузели су на име да иснитују и њене облике из језика у језику. Појмови корен, основа, завршет а к ф л е к с и ј е, о у ф и к с. и п р е ф и к с ј асно су изведени, и тиме је наука о језиковним облицима ожпвљена. Но они пођоше и даље. Како им није било довољно испитивање спољашњих језичних страна, настану истраживати и унутрашњи облик ј езика, до ког је појма сам Хумболт дошао, али га Л а ц а р у с иШтајнтал квантитативно и квалитативно проширише. Када је Штајнтал наумио да обради ову нову теорију у каввом већем делу, ирвдвиђао је критички рад, који му предстоји. Држали су дотле говор и мишљење као две стране једне исте представе, мислећи да ће језичне облнке тек тад разумети, ако исте носматрају као језичан израз сталних облика мишљења, које је логика иоставила. Отуда и оно дело Векерово Језични ортанизам (1841.), које је извеао до ижице ово гледиште. Зато и сам Штајитал назва свој снис Граматиком, л о г и■к о м и п с и хологијом,. доказујући у њеном првом делу погрешиост Бекерова гледнтта и остадих. У другом позитивном делу изнео је своју теорију, по којој се ослања граматика на психологију и Физиологију. А сам је принцип те граматике унутрашњи облик или како Штајнтал вели посматрање н о с м а т р а њ а.

Садржину позитивног дела унео је он доцније п делимице прогаирио уПсихологију инауку о језику делимице опет у класичио своје дело Постанак ј е з и к а у в е з и с а с в и м п ит а њ и м а н а у к е. 1860. г. појави се на свет прва свеска Часописа за психологију народа и науку о ј е з и к у, где се налазио заједнички рад Штајнтадов и Лацарусов У в о д н е мисди у н а р о д н у психологиј у, где су истакли задатак, пут и смер нове науке, као и њен положај у научној системи. Читаву четврт столећа био је овај часопис средиште испитивања психологије народа, чији се зачеци налазе у ранијим радовима ова два научника, који су једап другог допуњавади. Па ипак се мора казати, да лепо и велико предузеће оба испитача ие беше потпуно испало од руке, јер психологија народа није до данас јога могла да дође ни до сигурних резултата ни до сталних метода. У последњим десетинама овог столећа ноказало се, да је језик веома важан, али не и једиии производ народног духа, а иарочито то, што се грађа језика не може посигурно изводити из основних мисли народа. Модерна наука о народима иде на то, да испитује нримитивне представе и начине мишљења пранарода иезависно од језичног руха. Овоме новоме нравцу науке нао је као жртва и часопис који Лацарус и Штајнтал основаше, али с њиме није изгубљен онај огроман материјал мисли, који се у њему налази. Да је Штајнтал у некоме смислу био ближи XVIII столећу, доказују и пегова етична и религијозна носматрања, издожена у Онштој етици (1885.) коју прожима дух Хербартових И д е ј а. Етику је он разлагао још 1872. г. у Берлину у својим предавањима о етици, верским ратовима и философији вере, која с.е збирка налази очувана под потнисом 2п В1ће1 ип<1 ЕеПеЈоп з-Р ћПоворМе, где његово мишљење о вери добија често лен и узвишен израз. Чешће иута одјекује из његових предавања дубоки бол због пада хуманитарности, али чврсто стоји његова вера у усавршавање човечанства и у потоњу победу идеала. Овим својим мислима дао је он нарочити израз у свом предавању Е1п ЛУог1ићег с1еп ћећепзг^еск. У овим његовим предавањима не упознајемо се само са научником, већ и са човеком Штајнталом. Штајнталсе бавио и са српском народном појезијом (у колико је она на немачки преведена). У своме »Часопису за п с и х ол о г и ј у н а р о д а и н а у к у о ј е з и к у« више ј е пута помињао српске народне песме ; а нарочиту им је пажњу поклоиио у чланку »Епос« који је штампан 1868. г. у 6. свеску поменутога часописа.

КЊИЖЕВНОСТ к р и т и к а Мисли о зада&и и важности естетичког васиитања. Тема за проф. испит Др. Ст. ОкановиИа. ГГрештампано из Просветног Гласника. Београд, 1898. Ова књижица иодељена је у IV одељка. У прва II изнет је историски ход естетичког васпитања са педагошким радом и задатком у опште. Оба су коректно написана. У III. одељку је Психологија овог питања. Он је непотпун. Нема лаког прегледа развијања естетичких чустава. Није јасно показан њихов исихолошки карактер и ностанак из чулних, индивидуалних осећања, те се не види, како су закони естетичких осећања на крају исти, који и чулних осећања угодног и неугодног у онште. Недостаје им исиходошке анадизе. Нема, што је најважније, тога, да су естетичка чуства нримарна стања етичких и да су ова иосдедња само специјадни вид естетичких, што је врло иужно било изнети, јер је цела књижица написана у духу Хербатову а он је, као што је познато ово нарочито истицао. (Наравио и стари философи , као и енглески ЗсћаНевћигуп Ни^сћевоп). IV. је одељак најбољи. У њему је намерно развијање естетичког осећања васнитањем. Он је врло лепо, јасно и занимљиво написап, те својом јачином у много допуњава овај претходни. — Стид је цеде књиге примамљив и оставља врло пријатап утисак. Љ о т и ћ.

УМЕТНОСТ Најновија слика Паје Јовановића: Гптог 1;еи1 ;ошси8. Под оваким је именом изложена слика нагаег ваљаног уметника г. Паје Јовановнћа на овогодишњој изложби бечкот Уметничког Дома. Њојје проФесорски колегијум Сликарске Академије у Бечу једногласно одредио Рајхелову награду (1600 Форината). Слика представља битку у Теутобуршкој шуми, где су римски легиони под заповедништвом Вара били од Теутонаца нотпуно потучени. Сликар је замисао битке потпуно уметнички извео. Он нам у главном износи само део борбе, али тако да се у том делу на први поглед види нораз Римљана као и сјајна нобеда Теутонаца, Што г. Јовановић није своју замисао раснлинио на недогдедну масу, показује само да је уметник вишег образовања. Сва тежипа битке изведена је у прочељу ; борци у ирочељу оцртавају време, тинове, оружје, а особито у изразима и покрету огледа се сва жестипа теутонских нападача, као и малаксалост и иропаст Римљана. У зачељу види се шума са малим проломом светлости на врху слике ; у даљипи, као кроз копрену, у недогледној нерспективи, удубљује се битка, која је само у толико изведена, да је иосматрач својом маштом допунити може.