Nova iskra

Страна 244

Н 0 В А И С К Р А

Врој 13 и 14

природе. Иреко тих ландшаФТ -елика почива нека појетска драж, неки саљалачки осећаји и неки угодан кир. Особити су ми се свидели Јовановића »Косачи.« Људи који обарају злаћено класје иа веселој ливади, обасјаној иуним и топлим сунцем. На то.ј ландшаФТ-слици оиажа се ваздух, опажа се нека сребрнаста светдоет, опажа се појезија у боји, опажа се нека Финоћа у посматраљу, а нема ни помена о каквој тежњи за дирљивим моментима и слатком сентименталношћу. # Да завршим. Колико ја познајем слике г. Јовановића, морам признати, да се он млого разликује од оних сликара, који су само зато постали чувени уметници, што су у својим радовима имитирали час Рубенса, час Мурила, час Тицијана, или ма којег другог сликара-великана. И г. Јовановић је посигурно млого учио од старих и нових мајстора: он је морао учити, али пошто је савладао, пошто је у себи прекувао све то туђе елементе, тада је истом од обична учеиика постао нравп мајстор. Данас г. Јовановић није вшле обичан имитатор, него његов штил има сасвим особити и јединствени знак! Који од уметпичких дела тражи иетину, озбиљност и снагу, који од уметничких дела тражи да га развеселе, да га заиесу и одушеве, тај ће увек тежити за делима нашег сликара г. Јовановића, и не ће пм најмање сумњати, би ли га ставио у ред најдаровитијих словенск и х сликар 11. Веч, новембра 1897 Павле Лагарић.

РАЗНО Во1) кроз Далмацију. Вечка књижара Алфреда Хелдера штамиала је књигу Рајихарда Е. Иетермана: Рнћгег <1игсћ 1)а1та11еп. У књизи је 165 илустрација, највише од Лудвика Ханса. Ову је књигу поручило друшЈво за ширење нривредних интереса Краљевние Далмације које је нод заштитом иадвојводе Фрање Фердинанда од Есте а под нредседништвом чешкога великаша Јована Хараха. — Књига је штамнана на великој 8° и има 602 стране текста, уз који је додат и српско-хрватско италијански речник. * 0 српској флори. Г. Лу.јо Адамовић, нроФесор у гнмназији Краља Александра I, оштамнао је у Лајпцигу из Енглерових »Во1ап. Јаћгђпсћегп« (XXVII В(1, 3 НеЛ) и носветио уепомени Др. .1. Панчића н Др. 0. Петровића своју студију из биљне географије: »П1е те<Шеггапоп ЈБ1етеп4е 4ег бегћгзсћеп Е1ога«. Књига је на 8°, а страие су јој обележене бројевима 351—389. Исти писац оштамнао .је у Каселу из журнала »ВоЈатксћез Сеп1хаЊ1аМ« (В(1, Г/ХХЛМII, 1899.) и другу своју ботаничку студију: »Хеио ВеИга^е '/л\т К1ога уоп 8ег1неи« (8°, етр. 8.) — Цене ниеу озиачене. Оба ова рада преноручујемо пажњи пашпх ботаничара. * Питања за прикупл>аше музичних обичаја у Срба. Под овим насловом оштампала су г. г. Вожидар Јоксимовић, наставник певања и музике у учит. школи у Алекеинцу, и Владимир Р. 'Ворђевић, наставник невања и музике у учит. школи у Јагодини, низ нитања из 6. свеске »Карацића« о певању (.168), свирању (101) и игрању (109) код Срба. — Рок за нрикуцљање грађе и ношиљање остављен је до 1. јануара 1900. године. Рукописе ваља слати или именованој гоеподи или уредништву листа »Карацић« (Алексинац). Ко би год био вољан да на стављена питања даје и одговоре, а случајно није ова »Иитања« добио, нека се изволн обрати писцима. Овакав носао не би требало да остане само на ночетку, то за то и ми обраћамо нажњу својих чигалаца на овај нокушај који би ваљало искреио номоћи. Рад Матице Хрватске за 1898. годину. Ових ће се дапа нанунити 25 годииа од како Матица Хрватска (пређе Илирска) подиже и шири књигу хрватску. Тисућама нримерака разних књига растурила јо она до сада кроз народ, а своју је главницу умножила са 200,000 Форината. — Матица је имала у прошлој години 11,008 чланова (још једаи доказ за наш немар нрема Српској Књижевној Задрузи). Матица је за последњу годииу имала 42,413 Фор. редовних прихода; на књиге је потрошено 31,155 Фор. Матица располаже неколиким Фондовима у вредности око 49,000 Форината. — Пре 22 године основни камитал Матичин био је 32,640 Фор., а данас, са домом, око 240,000 Форината.

ЧИТУЉА 1" Барон Франо пл. Геталди —Гондола, дубровачки начелник. 20. јуна о. г. иснустио је своју родољубну срнеку душу носледњн огранак прослављене породице Гундулића. Овај властелин дубровачки, витез малтеског реда, витез железне круне, командир ордена Фрање »НОВА ИСКРА« излази 1. и 16. у месецу . — Ц ена: иа год. 16, ?лату. — цретнлата н све вгго се тиче адмииистрације 1ваље 0в Р. Ј.

ЈосиФа, рођец је 23. јула 1833. год. у Дубровннку. По свршеном школовању свом провео је цео век у свом родном граду којему је био најугледнији грађанин. Вршећи за свога живота разне и тешке дужиосги, иије ни једном нод њима клоиуо, имајући стално пред очима напредак и срећу Атине српске, ноноснога Дубровника. Одушевљавајући се великом нрошлошћу дуоровачком, радио је неуморио и за такву будућност, те је и доживио да види многе нлодове тога свог нредаиог и неуморног пословања. —Виваоје чешће пута послаником у Далматинском Сабору, а пуних јо девет година са нуно части заузимао место градскога иачелника. Његова је нарочита заслуга што се под његовом управом Дубровник тргнуо из мртвила и пошао тра гом других јевропских напредних градова. Ирема договору дубровачких нлемића, који беше почетком овога века, не хтеде се женити, те собом ист.ражи Гундулиће, славну нородицу великих пееника, књижевника и државника српских. Дубровник је у њему изгубио свог нрвог грађанина, а Српство једног од најоддичнијих синова. Вуђење српске свести, оснивање и напредовање српске странке у Дубровиику тесно су везани за његово име. Али напредак и угдед српски сметаше противницима те се бацаху љагама на његово ноштеио и неукаљано име. Нред саму смрт оцрнише га и као велеиздајника! Неодређено држање власти реши га те даде оставку па начелничко звање; али не могаде дочекати дана пуне сатисФакције, јер му врепуче срце које је већ и дотле доста трпело. Нека јо вечан помен његову светлом и.мену у српском народу!

БИВ/1И0ГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Сећајте се, дјецо, ноте заповиједи. Вр. 1. — 1899. Српска штампарија у Загребу. 16", стр. 16. — Цијона 2 новчића. Може се добити код Јов. Потровића, свештеника нроФесора у Загребу. 2. Наше основне школе, од В. Т. Нодића. Оштампано из »Трговинског Гдасника«. Веоград. Штампарија Д. Димитријевића, 18998°, стр. 29. Цеиа? 3. Увод у најважпија правила за живот земљорадника. .Тедно предавање за своје учепике н за вотребе народа. Саставио Милан Т. Грко.вић, проФесор винодељеко-воћарске школе у Вукову. — Сонствено издање. — Веоград, Нова тргов. штамнарија, пређе 11. К. Танасковића, 1899. — 8°, стр. 39. Цена 0,50 оин. 4. Извештај о Гимназији Краља А.лександра I за школску 1898.—99. годину. — Веоград, штамнано у Држ. штамн. Краљ. Србијо, 1899. 8° — стр. 90. 5. Извештај о раду и ученичком нанретку у школској 1898.--9 години. — Гимназија Вука СтеФ. Караџића. - Веоград. Штамп. у држ. штамн. Краљ. Србије, 1899. — 8°, стр. 73. 6. Статистика штете од градау Краљевини Србијн за период од 1889. до 1895. године. бГаНвИдие Лоз гауа^ез саивбз раг 1 а §те 1е (1апз1егоуаите с1 е 8егМе реп(1 апГ 1 а рег1о(1е (1е 1889. а 1895. — Издање Миниетарствл Народне Привреде. Веоград. У Држ. штамп. Краљевине Србије, 1899. — 4", стр. 120 (са три картограма и једним диаграмом). Цена 4 дииара. 7. Иозоришни годишњак. Сезона 1898. -99. год. Издање Краљевско-Српског Народног Позоришта. У Веограду; штампано у Држ. Штампарији Краљевине Србије, 1899. — 8°, стр. 22,— Цена? 8. Вугарска пропагапда уМаћедонији и Маћедонско питање. Написао Н. Д. С руског провео 11. III. (Није означеиа ии штампарија ни цена). — 8°, стр. 28. 9. Педагогика. Изложио Љуб. М. Протић. Крагујевац, штампарија Андре Јовановића, 1899. — 8°, сгр. 109. Цена 1 дииар. 10. ТЈзктшсе. Котап ^гоГа 1.а\а К1ко1ајеук'а То1а1оја. 8 гизко^а ргеуео МИап р1. Магокоук-. 8уегак 6. — 2а§ге1), пак1а(1от кг. втеие. 1тј1/аге Ег. биррапа, 1899. — 8", стр. 201 -232. Сцепа 30 пс.

НАПОМЕНА Молимо све своје претплатнике који нам дугују претплату за прво полгође, да нам исту што пре изволе послати, како не би били принуђени даим обуставимо лист. но год. 8, четврт год 4 ди1г.; ван С гвије год. 10 фог. или 20 дин. у О давићу , С ремска улнца вр . 10.

ВлАСИИК 11 УРЕДНИК Р. Ј. ОДАВИЋ

ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈЛ КРАЉЕ1ШИЕ СРВШЕ