Nova iskra

Н 0 В А

И С К Р А

Б рој 18. и 19.

љупко, иросто, наивно, живосно, носсло, опо јо Фиоритура која идо иришадио уз општи тон. Ма да се Октав окреће за Матилдом, она је стрнљива и очекујо време, кад ће оп сам увидети да Матилда ни.је за аега. И она је дочекала то вреле. Еад је мати добила свог сина, Матилда свог заручника н Влаиша јо добила Октава. Ја одавно нисам видео да јо у једном чину, свега једпом, израђен оволики предмет и овако лепо, савесио, коректно, јасио и глатко. Продмет је распоређен симетрично у сцоне, којо су тако лепо и правилио иовезане, да у целинп личе на какав малн архитектонски посао. Свака је ситница на свом месту, брижљнпо уочена и израђона, а тапане и гнике психолошке опсервацијо тачие су х[ прецизне. Неколике су сцене тако патетичие а сна<кпе, да би могле са свим лено заузети место ма у којој драми, а тдкве сцеие чине част једној комедији. Лица нису какви дубокн и сназкни карактерн, али ннсу ни Фантоми већ живи људи, лако и са неколпко потеза изведени. Стил долази да понуни хармонију у овој скромној и умиљатој комедији. Оп је гладак и чист, без раскошпих обрта, кићених периода и нраскавих дијалога. Позоришна је Управа почела са извођоњем програма који је укратко наговестила у своме ГоДНшњаку. изнела је овог месеца на позорницу два непредстављана оригинала: једанје новији, комедија Савнћева, а друга јо из 1869. год, грађанска драма А. Николића. Може бнти да ночетак пнје најкоректнији, јер се отночело са најслабијим стварима (Нарочито мнслимо на 0 б м а н у), које могу одбити нублику од Иационалних комада, а кад се она већ једном одбије, кад стече уворење да су српСки комадн досадни и рђави, биће тешко наново је ЗадобиТи и разуверити у аеном погрешном уверењу. Кад се за један нозоришнн комад може рећи да није био досадан, то је готово толико као и рећи, па добар је. Свакако, кад би се за једну комедију без резерве казало да јо добра, не би било довољно само то, да ие будо досадна, таква би комеднја морала давати нешто много више, она би морала да будо занимљпва, јако занимљива, једра, орнгинална, складна, духовито и коректно израђена, II ако се баш не би могло рећи да Г. Савићева комедија II а л е и начин има све те особине, може се бар рећи то, да није била досадна, а ни то није мало. 11а не само да није била досадна него је публика што више пратила комад с интересом, смејала се од срца неким ситуацијама и пљескала ноким сценама, а то расположеае публике не треба увек сметати с ума кад је говор о каквом позоришном комаду. Предмет је комедије врло обичан, иимало нов: љубомора у браку; али му помаже то што је извађен из живота и што има сопствону боју. Догађај је врло мали, једноставан, без заплета, онакав какав је захваћен из живота, изведен са нешто мало иростог заплетања и иопуњавања. Г. Глишић, проФесор, љубомораи јена цоо свет због своје жене, љубоморап је иа свог кологу Илића, на свога ђака Косту, који његовој жени пшпе несме, који те године матурира и кога он мора нропустити на испиту само да га се једном отресе. А г-ђа јо Илићка онет љубоморна због свог мужа на г-ђу Глншићку и на сво старије ученице г. Илнћеве. И тако тежак положај у коме се налазе љубоморни муж и љубоморна жена приближује их једно другом и оии праве савез против неверннка! У тај савез улазе и школски послужитељи Тима и Сима, разуме се као плаћенн чланови, и изгледа да су они ту само зато да праве заилет, али су тако неснретно и грубо направљени, да су и сувише неунотребљиви за то. Тај јо савез допео љубоморнима подслех и беду и тимејекао заплетена ствар. Нопуњују радњу и дају јој мало живости Коста и Иван, то су ђаци Глишићеви, са још две ученице. Ирво краду задатак матурантски, па онда после свршеног испита приређују једну представу у част својих проФесора. Они су и цисци и представљачи комада. У њему се карикирају љубомории мужеви и жене, и изводи наравоученије како треба да се муж и жена слажу. Та .је представа завађене иарове умекшала, тронула и уверила да треба праштати и они се мире. Пада у очи како је све то изведено врло наивио. Ви видите да се није морало миого речи потрошити око излагања садржине. А то је оно, гато сам већ напоменуо, да је догађај незиатан, да је предмет са свим сиров и неизрађен, па и оно што је утрошено на његово уметиичко извођење и украшавање то је учињено с нола воље. II онда је врло јасно што они чинови изгледају кратки, штури, празни, а цела комедија као какав закржљао и неразвијен оргаиизам. Сцене су прилично лаке, али без духа; оно комичнога што су већ нмале у себи, остало је нетакнуто, онако како.је на улици грубо н тривијално. Стил међутим иије никако могао надокнадити те иедостатке, него их је шта вшпе истакао или увећао. Али ова позоришна и г р а има за наш свет нечег привлачног у себи, то је оиа блискост са животом који он цознаје и оиај

тои који не дречи. Отуда је она и могла бити забавна, зато јо њу иублика оиако милостиво н иримила, и зато смо ми казали: иа добра је. Друга јо новитга овог месеца у националном репертоару 0 6мана, драма Атанасија Нпколића, чапнсана 1869. г. Иисац у драми обрађује један догађај из трговачког живота. Зашто је он изабрао баш тај живот објашњава се тим, што у то време. поред сељачког живота беше још јодипо развијон трговачки, онјенлао своју карактеристику јасну и чис.ту, која га је истицала као особен живот. Напослотку тада је сав свет у Србијибио сељак и трговац, а оно чиновника што их је било пола су били трговци пола чиновници, а ако је и било правих бирократа било ихјетако мало, да они нису могли никакав засебан живот развити. Тако је трговачки живот био најближи, најпознатији и најпогоднији за ондашњег писца драме. Поред истакнутог наслова писац је још назвао комад Три п об р а т п м а. Он то чини зато што сву радњу, цео комад исиуњава жнвот трију побратима трговаца, Витка, Радоње и Драгоја. Садржину комада немогуће је изложити по чиновима, јер су овп исецканн иа безброј нромена, које су и иначе врло рђаво новезано, зато ћемо без обзира на иоделу у драми изнети предмет у целнни. Драма ночиње од момента кад Виткова трговина окреће суноврат, аокрећује тако његова жена помодарка и пелика госпођа, и Никша, трговац, стари н преиредени угурсуз. Овај човек из мржње нрема младпм трговцима, који су се тако нагло почели подизати и потискивати његову трговину, увлачи их у штетне шпекулације и нечисте нослове, како би их само што пре упропастио. Витко не казује ником за своју несрећу, ни побратимима који га коре зато, ни својој жени, која ностаје љубоморна због његове ћутљивости и избегавања. И тако он једног дана, изненада, постаје сиромах, жепата напушта и води нарницу за развод бракаНо нријатељи га номажу, жона му се враћа, пошто со уверпла да је није варао, и он ночиње живот пов. Ово је био првн део драме, али има још једаи, којије, као што изгледа, писац сматрао за главнији, јер је но њему дао наслов комаду 0 б м а н а. У овом другом делу јунак је Драгоје. Његова љубавиа историја и њон срећни свршотак, више од пола у нричи остало тек у радњи, испуњује тај други део. Драгоје је волео Наду, то је била кћи неког трговца из Јагодпне, и изгледало је да му се па љубав одговара. Али једног дана његова та драга изиграла. Од тада он мрзи цео жепски свет, да га доцније онет заволи, кад му Нада, онравдана и чиста, обисне о врат. Тако се и десило: носле подужег времеиа она долази у Веоград, да му каже како без њега не може. Ои то прима за истину и њу узима за ж.ену. Ми се задржавамо оволико на овом комаду из тих разлога, што је ово прва од старијих драма српских изнесена на данашњу позорницу, што је ово тек други комад А. Николића, а има их преко двадесет, који со нредставља у Народпом Позоришту, и напослетку што се види да је њен писац улагао труда и љубави у свој посао. Друго готово ништа ие преноручује ову драму, јер су грешке у њој тако крупне, тако битне, тако многобројне да би се тешко у другим околностима тако дело и изнело на позорницу. У њо.ј нису иснуњени ни најосновнији, нриродни и нужни услова, без којих се но може ни замислити једно драмско дело. Прво што пада у очи то су она два предмета, сасвим различита, без везе, оделита, обадва једнаке волнчине, развијајући се без икаквог мођусобног утицаја, наизменце почев од нрвог до последњег чина. Какве везе може и имати љубав Драгојева са трговином и падом Витковом'?! Ја овде употребљавам изразе радња и развијање, но то чиним по нужди, јер нема ту у правом смислу ни радње ни развијања, све се прича и само прича. Па и те приче и оно мало радње п1то је 'лма лоше је распоређено. Сцене су врло невешто скдапане, долазе једна за другом са свим произвољно, без икакве чвршће везе, набацане, кратке, готово посло сваке спушта се завеса, те је комад пуи промена. 0 каквим снажним и израђеним лицима не може бити пи говора, њихов је карактер тек наговештен, по које се истакне каквом јачом цртом, и то је све. То је што се краће н брже могло рећи о недостацима драме и била би залудннца задржавати се на њима више. Но остаје нам јога да кажемо како и па ово.ј рђавој драми има нечег интересантног и привлачног. То је онај печат старине, она атмосФера у којој су дисали наши стари, онај тон вреМена и боја околине, она пријатна Фамилијарност и нростота, нанослетку оне чакшире и онај дубоки Фес. 11 ако је све то невешто, и ако није све довољно н јасно израђено, ипак је добро дошло. И напослетку, драма А. Николића међу осталим драмским радовима из тог времепа представља један датум српске драме. Септембра 1899. г. Д.