Nova iskra

№0Ј 6.

Н 0 В А И

СКРА

СТРАНА 18б.

чист ваздух, мени треба и нега, на пример, ја се морам снаки дан трљати. Арса. Молим те, ако је то, па да те трљамо. Вићентије. Ама није, човече, него хоћу у опште да кажем, да мени треба неге. А ко ће да ме негује, реци сам? Тако некако испустио сам да се женим док сам био млађи, а сад.... Арса. Сад је већ доцкан. Вићентије. Шта доцкан? За што доцкан, као бајаги? Арса Вићентије, брате, па ја као мислим. Вићентије. Мислио ти како год хоћеш, ја ћу да се женим. Ето то ти је то што имам да ти кажем. А за што да се не женим као бајаги ; зар сам ја баш толико стар ? Нећу да се женим онако лудо, тек да имам жену, него хоћу паметно, старију жену, на пример удовицу, али онако домаћицу жену, управо рећи друга. НГта имаш ти противу тога ? Арса. Молим те, ништа. Вићентије. ТГа ето видиш, и наптао сам жену такву какву сам желео и, право да ти кажем — што да кријем, готово сам свргаио. Арса. Свршио ? Вићентије То јест, нисам потпуно свршио, али, у ствари то је свршено. Питао сам лепо жену и она ми лепо одговорила. Арса. Како ти одговорила ? Вићентије. Како! Тако лепо. Каже, имам сина, који свршава Велику Школу ; до год ми је он у кући, не могу то чинити, а кад свртни школу и добије државну службу, тада може бити што. Арса. Па је ли свршио тај школу ? Вићентије. Свршио је, али наопако ! То ми и пише жена од јутрос. Арса. Шта ? Вићентије. Тек што је свршио школу а он написао некакву политичку песму, па власт, да боме, осудила га шест месеца затвора. Ако ! Песма му треба. А слушај, и она твоја .... Арса. Која? Вићентије. Она, Зорка. По цео дан само песме чита. Ето од јутрос, у мало ме овако болесног не попе на љуљашку, па још жмурећки, да ми чита неке песме ! Избиј ти то љој из шака и из главе. Песме ! То је најпоганија ствар на свету. Нити сам ја видео још паметна човека, онако човека од реда, чиновника на пример, да пигае песме, него све нека дечурлија. V. ПОЈАВА Никола, Пређашњи. Никола. Кола су готова. (Уклања се одмах) Вићентије. А, готова ? врло добро ! (Узима сунцобран и иолази) Арса. (ИсираКају&и га) Слугаај, ггожури. Ваљада ћеш бити за један сат овде. Знага да имамо госте на ручку, ми нећемо седати за сто, сачекаћемо те. Вићеитије. (ВеИ за кулисом) Добро, добро; доћи ћу брзо. VI. ПОЈАВА Арса, за тим Марија. Арса. (Сам) Шта је ово и шта му би ? Просто упали се човек! Да ми је знати само, ко га је то навео, ко му то пуни главу; и за што је он то до сада од мене крио? Не би ми ни сад казао, да не паде у ватру.

Марија. ( Долази с лева) Што одоше наша кола у варош, Арсо ? Арса. Што ! Оди да ти кажем па да се чудигп и крстиш. Марија. Шта је за Бога ? Арса. Одвезла су младожељу. Марија. ПГто се шалиш, Бога ти. Арса. Волео бих и ја да је гаала, али истина је. Ево да ти кажем у чем је ствар : Вићентије хоће да се жени. Марија. Шта кажеш ? Арса. То што си чула. Хоће да се жени. Марија. Ама, иди с милим Богом. Арса. Ти не веруј, а ја ћу веровати богме. Марија. На добро ; ти си ми увек причао, како он неће никад да се жени, како ти је чак обећао, да ће нас помоћи кад удајемо Зорку. Арса. То је оно, видиш ! И ако нисмо са свим блиски сродтшци, опет он нема ближег. Не кажем да би све нама оставио, али тек толико би могао да нам помогне, да збринемо Зорку. Марија. А ако се ожени ? Арса. Ако се ожени, онда .... (Махне руком, као кад би рекао: „Би иа ирође"). Марија. Боже, Арсо, па ко то направи ? Да није неки наш душманин, или .... Па коју узима ? Арс.а. Знам ти ја неку удовицу. Али све једпо, која је да је, теглиће себи и видећеш како ће се он одбити од нас. Знам ја како је то, кад се матор момак ожени. Марија. Јеси ли чуо, волела бих да знам, која јс то, и ко то све направи. Па добро, је ли свршена ствар, или сад тек почела ? Арса. И да је сад тек почела, за нас је свршена. VII. ПОЈАВА Зорка, Пређашњи, за.тим Душан и Никола. Зорка. ( Дотрчи ) Ево браце из лова, носи нешто, уловио је. Марија. Ако је што добро бар за ручак, и онатсо немамо ништа пробрано. Душан (На глави му бела каиа са алатном на иотиљку, иа ногама чизме , о вра ту ловачка торба и лов, а о рамену иушка) Ево вам лова ; али нисам био врло срећан. ( Скида иушку и торбу и додаје Николи, који је дошао за њим и који одмах односи све) Зорка. Јеси ли далеко ишао ? Душан. Нисам:. Марија. Да ниси ознојен ? Душан. Нисам, лагано сам ишао. Марија. Добро си и толико наловио, бар имаћемо ако стигне за ручак. ( ХоЛе д а иође, иа се врати) Слугаај Арсо, ако хоћега хајде у кућу да ово спремим и да проговоримо јога реч две. Не може, знаш, та ствар да ми изиђе из главе ( Одлази). Арса. Хајде ! (Вади једио иисмо из џеиа) Ево и за тебе има јутрошњом поштом једно писмо (, Даје га Душану и оде за Маријом). VIII. ПОЈАВА Зорка, Душан. Зорка. Зар си са свим сам био ? Душан. Нисам ја никада сам, кад је самном мој Азор.