Nova iskra

кголло.

Н 0 В А И с К Р А

СТРАНА 299.

дођу у твоју авлију, траже ти да му простреш што год ј кова Река. На њојзи је диван манастир „Марков Мана-

у лад, па ту излежавају по два и три дана. Нити га смеш отерати нити га можеш трпети. Само слушаш што ти заповеда и једва чекаш да се скине беда. Па чим оде^ кућу бих своју запалио, да ми више не дође, а камо ли да дрво не посечем. Тако је исто и са птумама око села. Прво су их Турци секли бојећи се наших ајдука, а сада их ми сечемо због Арнаута, који се провлаче до самих кућа, па нам краду не само стоку него и децу, и онда док их откупимо, половину имаља продамо. Ту мало старац одахну па опет настави: А пре него , I •» ти почнем причати о ономе дубу, који се зове „Марков дуб", да ти кажем све шта се овде прича о Краљевићу Марку и да ти покажем све што носи име Марково. Видиш колико је ово поље (па ми показа целу скопску котлину руком), оно је некада било све Краљевића Марка. Он је седео у Скопљу, али је ишао те гледао како му се лоље ради. Заштићавао је народ и бранио од свакога. Народ га је волео и само је њему песме певао. Он се није женио а имао је брата Андршју. Ено у Трески (Треска је десна притока Бардарева ШНЦ|| и улева се у љега више Скопља) више самога ушћају Вардар два манастира једанвише другога, један је Марков а други је његова брата Андрије па по њиховим именима и зову се

јјјј ЈДЈЈШтм ШШШш Г

■ . • - * ПОПИНА КУЋА У ШУМАДИЈИ. Фотогр. снимио Д. Ј. Дерок. ..Марков Манастир" и „Ан

дријин". Више манастира је „Марково Кале" .(Марков град) са кога је чувао Дервен (пролаз из тетовскога поља у Скопско). Исто тако „Марково Кале" има испод села Кожња, на дну овога поља, при ушћу Пчиње у Вардар, са кога је чувао Дервен из Велеса за овамо. Поред онога доњег Маркова Калета има мало село Пакошево, а зове се за то тако, што се ту Марку десила пакост (несрећа). — Па погледај онамо преко Водна она села Торбешка 1 ). Кроза њих тече река која се зове Мар-

стир." У њему се и данас елужн и ми идемо тамо на сабор о Св. Димитрију. А оСО место пак на коме ми седимо зове се Марков Камен. Са њега је Марко скочио ено до на Врвеш (па показа руком добро пола сата пута 1 . На Врвешу онде где се зауставио имају копите од Шарца и шапе од његова хрта. Доле испод Врвеша 2 ) до самога Лепенца у Качанику има „Муеов гроб". Ми чувамо н _ „Марков Дуб" да га нико не посече, али желимо да сам што пре скапље, јер за то имамо рачуна. Ево шта народ о овоме дубу прича. Једном кад је Марко цутовао по својој земљи дође у ове наше винограде. Ту мало почине а ПГарца привеже за колац, кога с&м побије у земљу. Кад пође, шћаше да извади и колац са конопцем, али то не мога да учини, јер колац се већ беше примио и своје жиле по земљи пустио. Марко одсече конопац од коца и рече: Тешко нама! ово се Турчин укорењује у нашу земљу и догод овај колац буде напредовао и растао, дотле ће Турци'освајати хришћанских земаља; а чим му почну гране да се суше и опадају и турска ће држава почети пропадати. Кад се последња грана осуши те и последњи зелен лист на земљу падне, онда ће и последњи Турчин из Јевропе отићи онамо одакле је и дошао! Ову анегдотицу чича поче да прича тужним изразом лица, и свршије мало живље и очима веселијим. Па настави : ми, синко, у ово верујемо, па за то овај дуб и поштујемо и чувамо. Чуо сам^ од старих људи да причају, да је дуб читавих 300 година напредовао и растао За то је време и турска држава напредовала и оевајала хришћанске

■ Ј

Шт

ш®

3$

И|| > .1 ,1 ? .1 I 1 .1 I , Т 1ЈОВД гг . Ш ? * '

Торбешких села има 11 између Водна, ;реке Треске и Црнога Врха. Ови Торбеши догоне ћумура у Скопље и тоимјеглавно занпмање. г ) То је једна коса која се иротеже до реке Леиенца,