Nova iskra

СТРАИА 3*76. 1Т 0 15 Л „А да бисте би-ли саевим на само, децо", рече стари, „одвезите се лепо вас двоје кући, а ја ћу међутим попити једну боду руменике у здравље свога паслсдпика. Та меии јс лепо, ја се данас повлачим с посла." „Господине Дугласе!" викпу Павле уплатиепо. „Отац је моје име, разумеш ли ! А пред вече погпљи по мене! Сад си ти господар у кући! У здрављу!" Рекавши то, оде низ степенице. — — — — — „Хајде", рече Павле тихо, оборепих очију. Јелисавета пође плашљива осмеха за њим, јер када су сад били на само, не одважи се ни једно да приђе другоме. Па опда се повезоше ћутећки по сунчевој цветној рудини. Каранфил, звонце и добричица смешаше се у веома шарен ћилим, а бела госпипа влас дизаше своје занихане праменове, као да су снежне пахуљице. посуте по цвећу. Лишће белих врба жубораше тихо и као мрежа светлих трака вијугаху се опкопи под н>иховим гранчицама. — Топли је ваздух треперио, а жути лептирови лећаху по двоје тамо амо. Павле се јако затурио у наслоп и гледао је из полуотворених очију на обиље милих чудеса. „Јеси ли срећан?" упита Јелисавета, нагитт.ући се к к>ему. „Не знам", одговорп оп, „хоће срце да ми искочи." Опа се насмеја, јер га јо добро разумела. „Погле, ено нашега завичаја!" рече опа, показујући на белу кућу, која се пазираше у даЉиии. — Он јој стиптте руку, али га глас изневери. Па ивици птумској зауставише кола. — Обоје сн ђоше и наставише пешкс. Сада он спази, да <ша носи под мишком бели нетсп завежљај, које дотле није опазио. „III та ти је то?" упита оп. „Видећеш већ", одговори опа, п озбнл.ан јој осме јак прелете преко лица. „Еакво изнепађеље ?" „Једпа успомена!" Када стуншне у гауму, спази оп између црвенкастих дебала нешто црпо, покрипено вепцима. „Шта то значи?" упита оп, пружајући руку. „Зар витпе *не позпајеш своје при јатељине ?" одго вори она. „Она је хтела да буде прва, која ће те поздравити." „Црна Суза", клпкпу он, и поче трчатп. „Причекни и мене", смејала се она дашћући, „тп заборављаш да смо од сад у двојс." Он је узе за руку, и тако ступише пред верно чудовиште, које је стражарило на путу.; „Стари створе", рече оп и помплова чађави казан. А када наставише, осврташе .се после свака три корака за љом, као да се гге може од ње одвојити. „Добро сам је чувала", рече Јелисавета, „иначе стоји баш поред мојих прозора, јер смо је кугшли с осталим наслеђем твога оца, да је не би нзгубио." Када се приближитп.е оностраној ивици шумској, рече он, показујући на два дебла, која беху на двадесет корака у страну: „Ето места, где сам те нашао у мрежи." ' „Јесте", рече она, „тада сам први пут осетила да нећу~ никада моћи бити без тебе." „А ево смреке", настави он, када изиђопте на чистипу, „где смо" — па онда пзненадно узвикну и пружи обе руке у празнину. „П1та ти је?" узвикпу г она, гледајући га плашљиво Био је блед као крпа, а усне му играху. „Нема га", промуца он. „Кога ?" „Мога — мога — мога имана." Где се. негда уздизаху зграде на имању, ширила се сада равница, а само је по неко дрво стрчило у ваздух кржљавим гранама. Он се није могао привикнути на овај призор и потсри лице рукама, док му цело тело обузе језа.

6 ВРА №О.Т 12. „Не буди жалостап", молила је она. „Оца га иије хтео опет нодићи, док ти не би дао наређења . . ." „Хајдемо онамо", рече он. „Молим те, иемој", одговори отта, „пема се тамо шта видети — сем пеколигсо гомилица развалина -- другом ћемо приликом, кад не будетн толико узрујан . . ." „Али где ћу ја спавати?" „У истој соби, у 7 којој си се родио . . . Наредила сам да се спреми за тебе, и наместила сам намештај твоје матере. Можеш ли још рећи да си изгубио завичај ?" Он јој захвално стеже руку, али она показа на смреку, која му пре тога бегае пала у очи. „Боље је да одемо тамо", рече она, „положи главу на кртичњак и звижди ми што. Знаш ли јотп?" „Како да не знам !" „Колико има од тада?" „Седамнаест година!" „Ах, мили Боже, и толико те већ волим и постала сам међутим уседелица . . . П чекала сам те из године у годину! Али ти то ниси хтео видети. Мислила сам у себи, та мораће доћи на послетку, али ти не дође . .. Па сам онда изгубила наду и помислила сам : не можеш му се тек наметати, када те баш никако пеће . .. Морага гтречистити са собом. . . И да бих учинила крај свој чежњи, дала сам пристанак рођаку, који је' већ неких десет година облетао око мене. Често сам му се смејала, па сам све мислила, да ће — али доста тога" — и она се стресе. „Хајде, лези ту — звижди!" Он затрес-е главом и погсаза руком пемо преко рудине, где се на видику уздизаху под небеса три усамљена бора. „Онамо", рече он, „немам мира, док не одем онамо." „Имаш право", рече она, и држећи се за руке одоше кроз расцветало рудинско растиње, отсо кога облетаху дивље пчеле, сањиво зујећи. Када уђоше у гробље , изби у белој кући подпе. Дванаест пута зачуше'се кратки јасни ударци, лаки се одјек изгуби у ваздуху, а затим опет наста тишина, само што се настави тихо зујање и певање. Гроб материп био је сав обрастао бршљаиом и дивљом миртом, а чело главе беше се расцветала дивизма у свем сјају. — Између листића милелн су мрки мрави, а гуштер један побеже у зелену дубину. Ћутећи стојали су обоје ту, а Павле је дрхтао, Ни једно се не усуди да наруши ову свету тишину. „Где су сахранили оца?" запита на послетку Павле. „Твоје су сестре пренеле леш у Лоткајм", одговори Јелисавета. „Добро је тако", одговори он, „она је целога свога века била усамл^ена, па нека буде и на оном свету. Али Сутра ћемо отићи и њему на гроб." „Хоћеш ли свраћати код сестара?" Он жалосно зањиха главом. — Па их опет обузе ћутање. Он наслони главу на обе руке и плакаше. „Немој плакати", рече она, „та сада сваки од вас има свој завичај." Па затим узе свежњић, који је носила под мишком, одрегаи бели завој од хартије, а што изнесе бегае стара једна прописница раздераних корица и пожутелих листова. „Погле. овоти она шаље", рече она, „и поздрављате." „Откуда ти то?" упита он уплашено, јер беше нознао материн рукопис. ' „Било је у старом орману, који су спасли приликом пожара, запало између Фиока. Изгледа да је ту било, од како је умрла." Затим седогае ,]едно поред другога на гроб, наслонитпе књигу на кодена и почегае је проучавати. Сада се лепо подсети, да је Катица онда, када ју је изненадио с њеним љубавником, говорила о некој песмарици, која је била материна, али никада се није могао усудити да је запита за њу, јер никада випте није хтео изазвати ружно сећање на онај час.