Nova iskra

СТРАНА 38'?.

НОВА ИСКРА

ВРОЈ 12.

Питомци на одмору. — Свршев је час учења, 11,1 су се сад разишли'по пространом дворпшту да се одморе. Али ни ту не мирују њихова млада срца: бацањо камена, скакање скока, вежбања на гимнастнчким снравам.1, родољубна иесма и одушевљени разговор о тежњама њиховнм и сриским, — најмилији је одмор наших иитомаца. Трпеза у Војној Академији, — Слнка наша представља тек половину простране питомачке трпезе. Ред у њој за време јела, хранаи иослуга — саставни су део оног угледа којц овај завод ужива у сриском народу. Кухиња у Војној Анадемији — Ради потнуиости утиеака, који се могу са слика доаити, доиоснмо и слпку академијнне кухиње, у којој су угледни и прибор и чистоћа. Учионица у Војној Академији — Све су учионпце простране и видне, а наша слика представља учионицу питомаца II годпне. Соба за спавање у Војној Академији — Ничега излишног; у њој је само најнотребиије, скоро као и у простпх војпика по касарнама: тврда постеља, низак нодглавпик и танак вунени покривач. Часови забаве у Војној Академији — У заводу су, од разних игара, допуштене само шах и билијар. Три простране одаје одрсђене су за ове игре. Часове дужег одмора проводо питомцн, иоред осталог, и у овим играма за које је потребно и доста размпшљања и сигурне руке поред извеџбаног ока. Питомачко оружје — У дугачким ходницима, првд собама за становање, поређано је иитомачко оружје. Врижљивост у чувпњу и чистоћа самог оружја показују већ сада, да ће доцније војничке старешине умети иоучити српског војнпка како се оруж.је чува и како се њим рукује. Резултати интомачкога гађања у највећој мери задовољавају старешине којима је о том поверено старање. Борење сабљом у Војној Академији. — Слика нзноси само један моменат, те је шгета што се не може добпти тачан нојам о целом вежбању, у којем се лакоћа, окретиост и нравилно извођење разнбврсних удараца нижу у изврсну цслину уметничке борбе. Борење пушком у Војној Академији. — А када дође час да се у непосредној близини погледаш лицо у лице с непријатељем, не смсш клонути ни узмакнути. Кад нестане мотака, када се дође на ббд, пушку у руке од првог редова, иа наиред! — Како се спремају пптомци Војно Акадомије за тај велнки и очајпички тренутак, показује наша слика. На часу геодезије у Војној Академији. — Каква се и колпка пажња обр >ћа на ову научну дисциплину, доказ је Ђенералгитабна Карта Краљевине Србије и садашњо тријангулисање које врше српски официри. Велике збирке досадашњнх гоодетских радова академпјскнх пптомаца драгоцени су подацп за позпавањо наше земље у овом ноглоду. Бели Орао — Поред рлзноврспих традиција у Војној Академијн одржала се п ова, под имопом Бели Орао. Када пптомци ступс У ДРУУ годппу, нрпмају врдо свочапо од иитомаца Ш гоапне Белог Орла. Орао је наиртан на картоиу и урамљеп је. У сродипи, на белом пољу, израђен јо календар школске годипе. Преко целе годино Орао је у учиопици II годпно (на нашој слпци учионпце внди се на зиду), и свакога дат родарова је дужност да нзбрнше из календара тај дан. То тако иде до последњег дана. А када дође жељени час да со из календара избришо и последњи дап школске годипе, поврстају се питомди II године и свечаио скину Орла с његова места па га уз песму износе у дворпште гдо их већ очекују поврствпн пптомци I године који тог дана ступају у II годнну.

Н А У К А Бадњак — Реч »Бадњак* врло је важна у обичајима сриског народа. II њен п р о с т зпачај свн знамо : значи нарочито осечено дрво, које се у очи Вожнћа меће на ватру. Ал прави његов значај не знамо, т. ј. заборавили смо, па с тога и иостанак речи не знамо. Пре некпх годнна у »Невену« неко нредлагавш да »Вадњак« назовемо ,..јепи« ! А1И тај, нити је зиао шта је »Бадњак«, пи шта је »јелка« ; нли је желео да и ми у својимо тај немачки бадњак као што су Руси. Немци га зову »С1ш(з№аит«, — са свпм упутно, а Руси, усвојивши га од Немаца, назвали га »јелка«, — опет са свим уцутно, јер »јелка« је са мо јела (Таппе) и ништа друго. Што је пак у Немаца узета ј ела, то је отуда, што тамо у њих, а по готову, и нема другог дрвета, јер је по ФитогеограФији у Немачкој већ регион јоле и букве. А јела је л е п ш а од б у к в е, јер је зими зелена, док се у букве лист сасуши ал не опадне, н дакле није лепа. Немци. који су у Русији до скора били не само „Ки11иг4га§егп" пего и „МасМ1га§егп", иредали су свој обпчај школованим Руспма, ал не и маси народа, удаљепој од културннх центара. Ну о том доста. Да мп н;ш јслом назовемо храст — зар то пеби будаласто било ? Ово рекох тек узгрсд, те да се впди само, каквнх бесмислица може битн у нас. А сад о Вадњаку. Пре свега, ностанак Бадњака морао је бити онда, кад су »Словенн« (иравијс Срби) иочињалн Нову Годипу о Вожићу (што значн о краткоднсвнцн) н значај бадњака није могао бнти иикоји други, нсго : да се о г а њ — в а т р а — у кући не угаси, на што со и даиашњег дана у очи великих празника пази у задружној кући, удаљеној од »света«. Па не само у очи воликих иразника, него и сваки

дан на то се пазило, те сс жеравица занреће (да би до зоре дотрајала) да се не би морала у суседа зајмити, јер — оида ннје било »машине« или »налидрвцета« или »жигнца« или другог палила, па у свакој кући нн кресива Ну да би дрво, које се с вечери на ватру меће, могло горети с в у н о ћ (а тада су н а ј д у ж е ноћи) а да не изгори, дакле да се огањ — ватра — не угаси, — метали су дебело и дугачко дрво. Како сваки важиији посао народ (можда одмах у другој генерацијп) мистифицира, па и митологише, те да га неби напустио, то је морало наравио бити и са тим »очувањем неугашеиог огња.« Доцнија иоколења, не знајући постанак нечега, а желећи тумачити га, наравпо запливају у машту, често до халуцинације материјалисану. Поводом оне погрешке у »Невепу«, један наш од првих фндолога, одбијајући онај предлог, узео је да и етимолошки објасни реч »бадњак«. Тумачење његово о значају бадњака — и ако је обичан случај митологисан до весталинског жишка — ипак, схваћен као о б ичај религијски, иозке се без зазора примити; алн његову етнмолошком значењу р е ч и, бар ја не могу да се поклоном. Узимајући, да је задатак Вадњаку, да »очува неугашен огањ«, — што у самој ствари и јесте, то он, а можда уз њега и друш ко, узима да реч б а д њ а к додази од корена вђд , што ће рећи : б д и т и, будан бити. Ја уз то не нристајом. На бадњи дан није да се не спава, него сви сиавају, ал — рано устају па да одмах и ватре буде готове. Према овоме, како ја о томе знам и мислпм, држим, да је корен тој речи б а т. Истина је, да м н о г и не знају ту реч. И ја је нисам знао. Ну, студирајући геограФију Илирског тропоља и етнограФију српског народа, меии је затребало да знам, да ли има, и шта је значила у старословенском језику, реч бат (ваљада онда вбт ), јер њу, као корен, налазии често у топономатици : Ваточнна, Батањица, Ватовац, Ватово, Ватуша.... па и Ватомир (потеп тш) које ми име изгледа да је словенско. Јовап Бошковић, на кога сам се био обратио, није ми могао наћи. Тек про десетииу година, мало вишо, ја чујем из уста живог човека роч бат, и дознам шта та жива реч знач.1. Јл с 1М се много обрадовао ; ну не толпко због овпх топонома, ма да сам ја прн својој студији у тоис торао до педаптерпје, да зпам шта које име значи; — него више због Ватомир, јер сам се тиме као уверпо, да је словеиско. А тако јо бнло име оцу Атплину... Па шта је б а т ? Бат је једпа главпнх граиа на дрвету, које из врха стабла избијају, те »круну« ночињу (Н.шр+ав^е), па се због тога каже п за свако 1годе '»љо осечено дрио, и кад је очишћено од гранл и гранчнца. ГСаже се: »метнуо на ватру читав блт«, кад се метнс дрво, неисечено на обичну дужину за ватру. Мени се чини, према свему овоме, да ће »бадњак« долазитп од ват ; дакле бпло би »Ватњак« као ^ешнпиз {.есћшсиз, па се кашњо т умекшало на д. Уноредите са »бат« ово речи : батина, батић (Вуков речнпк), батрљица (ређе бадрљица, какоје у речиику), батргати се, батаљнца, — иа ће те впдети важну улогу речн »бат,« о којој сам ја мпслно да је изумрла, а она још и данас живн. Да »бадњак« има више сродства са бат него са вгд, сведочи и реч у Црној Горн »блажена палица«, што значи малп бадњак (види 1'ечник). Мођу тим, ако има у старословенском бђд , онда би то био ј ед и н и случај у »бадњаку,« да се у српском изведе ђ иа а место на у (или на о) тај значај будан бити, бдити, јер топономатика, као консервативнија у томе, износи нам то 'I само нау. На иример : ми имамо на врло много места назив: Вудин, Вудим, Будимље, што увек значи (нов^јом речи казано): Стража, Стрлжевица, Стражилово и т. д. Бдин (данашњи Видин) пе знам да ли _се тако писао, или са т,; али значи што и Будин и Будим, — и све је то од »бдити« Да пак реч »палица« не значи ништа, што би казивало п а ж њ у или б у д н о ћ у, него значи што и »батина« (дакле од бат),_то нико не може порицати. Још кад се узме на око, да се погача, која се даје иолазнику (полаженику), каже »Батњача« (н е Бадњача, види Речник) опда престаје свака двоумица. Упореди и Ватић, Батаљак, Батаљица (све у Речнику), или : Ти не нијеш млаћеницу батом бивену (Речник уз реч крлтошија). Према свсму овоме, ја мнслим и остајем ири томе : да »бадњак« не долази од »бдити« (јер у том случају бадњак неби се звало дрво метнуто на ватру, већ ч о в е к који је уз њега); него од »бат«, пошто се заиста на ватру и меће бат, наравно у цељи да се огањ до зоре не угаси. ДРАГАШ

КВИЖЕВНОСТ Емилијап Ј1илек: Јјиљешке о задружиим и госПодарсшбеним Приликама у Тјосни и Херцегобини. &1авпПс гета1јз1сод тџгеја и Возт г НегседоутГ. XII, 1900., 2. 81г. 213.—225. Вагаје^о, 1900. Лилек је'ове белешко скуиио ноглавито у Медиој, у Гацку, иа Гласинцу и у котарима: чајничком, приједорском и Фочанском. Он се најпре бави о задругама, па о племепу и сеоској заједиици. Белешке о задругама поделио је на двоје: у првом делу говори о уцрави задруге ; о дужностима, правима и частима домаћино-вим ; и о дужностима младиним ; а у другом о деоби задруге. Задруге. — 1. Свака задружна кућа има свога домаћина, који је не само њен уцравитељ него и судац и свештеник, али