Nova iskra

I

СТРАНА Зћб.

НОВА ИСКРА

ВРО.Т 12.

ИЗ ШИЛЕРОВА „БИЛХЕЛМА ТЕЛА" ДРУГА ПОЈАВА ИРВОГА ЧИНА

У Штајнену у Швицу, липа пред кућом ШтауФахера на друму крај шоста. Јјернер Шшауфахер и ЈТфајфер из ЈЈуцерна долазе у разговору. ЈХфајфер: Јест, ко што гекох, јест, господине, уз Аустрију пристат немојте, ДОГОД се како може ОТИМАТ. ДгШТЕ СЕ ХРАБРО, кб И досада. слободу стару нек вам штити Бог! (Стиска му руку и хоће да оде.) Шшауфахер: Останте док ми жена дом бар и ви сте мени вазда мио гост. ЈТфајфер: Хвала ! У Герзав ваља данас још. Ма како тешко још вас нашло зло од обијести ваших тирана, сносите мушки ! Лако може бит, ДА с' ПРЕВРНЕ И ДРУГИ ДОЂЕ ЦАГ. А јесте л јвдном аустријански, ДоВИЈЕКА сте ТАКО ОСТАЛИ. (Одлази. ШтауФахер се сиусти невеседо на клуиу иод липол. Тако га затече жена му Гертруда, стане уза њ и дуго га ћутке гдеда)ЈерШруда: Што си ми таки, добар чојече ? ОдАВНА ВЕТхЕМ ГЛЕДАМ шутећи, 'ве ти је брига чело зборај1а. Срце ти тишти боља потајна, бар вјерном другу своме повјери и дај да тугу с тобом дијели. (ШтауФахер пружи јој руку и шути.) Кака.в ти камен срце притиште ? Награђен труд је, цвЈета имаље, спгемнице пуне ј стада говеда и витких коња гојна халаша са планине су срећно приспјели на зимиште у тонле кошлре. Ево ти куће, замак госпоцки, од добре грађе скоро стесана, под . конац вјешто, складно склопљена ј окана доста, св^јетла, сузетна ј сликани по њој шарни грбови v ■ . и мудре р'јечи, раз њих овуда застаје путник, чита, дивећ, се. Шшауфахер: Јест, стоји кућа, згодно граћена, али се њиха у темељу сва. ЈерШруда: Кажи ми, драги, како мислиш то? Шшауфахер: Под овом липом сједим као сад, 1 весело гледам добросретњи рад, АЛ ето ИЗ СВОГ ЗАМКА КиСНАХТСКОГ ДОЈАХА бан СА СВОЈОМ КОЊИЦОМ. Пред овом кућом стаде зачуђен. Ја скочим одма хитро, одано, иред њега пођем, ко што приличи коме је ђесар дао судску власт у земљи овој. „ЧИЈА куђа би ?" Замита злобно, јер то добро зна. На срећу ја се хитро досјетим : „Ово ЈЕ, БАНЕј КУКА ЦАРЕВА,

11а ваша, моје 1смество." Н а то он: „Ја сам бан земљи, царев намјесник, не ћ.у, да сељак кућ.е подиже на своју руку и да слободно живи, к'о да је земљи газда 011 ј молиђ.у, да вам ја то забраним." То рекав јетко даље одјаха, ЈА ОСТАХ БОЛНЕ ДУШЕ, МИСЛЕЋИ, коју ми ријеч гече зликовац. ЈерШруда: Домађине и војно драги мој, би л' врсну ријеч женску п0слуш'0 ? С 110н0с0м кки се зовем И берга, ИЛЕМИКА МУДРОГ. ВуНУ ПРЕДУЋ .и, сјеђасмо сестре 110 сву драгу нок, кад гођ би дошли оцу главари и пергаменте с њиме читали цагева стагих, и претгесали народно добро мудрим говором. Туде сам чула многу мудру рјеч, шта л' мудри мисли, добри жељкује, и iiа дну душе све сачувала. па чуј ме сад и памти говор мој:! Што тебе тишти, ја знам 0дав110. Бану си мрзак, па би био рад нахудит теби, јер му сметаш ти, те швајцар не ћ.е да се покори владарском дому новом, но и сад још држи вјерно страну држави, к'о што су врли иреци чинили. Вернере, је л' то ? Реци, лажем ли ? Шшауфахер: Јест, Геслер би ме да мож' укапио. ЈерШруда: Завиди теби, јер си срећан ти, слободан чојек на свом огњишту, а он га нема. Још од цара свог и царевине ти си овђе кмет, а својим кмеством ти си господар, ко жупан што је жупом државном, јер госнодара 11е знаш нада се, осим на небу што је један БоГ. А бан је само куки млађи син, и нема ништа, но племикски нлашт стог среиу туђу гледа понр'јеко. одавна јаму к0па под тобом. Не нахуди ти досад. — Чекаш зар, да злотвор своје срце искали ? Паметнији је вазда хитрији ! Шшауфахер: Шта бих чинио? ЈерШруда: Чујдер савјет мој ! | Ти знадеш Д0БГ0, ДА на БАНОВ БЈЕС У Швицу СВАК СЕ ТУЖИ под Богом, па ЈАМАЧН0 СУ ТАКО и ТАМО У УнТЕеВАЛДНУ и У ЖУПИ Урској сити насиља, јарма несн0сн0г, —■ јер к'о што ј' Геслер овђе бе30чан, тако је пре'к0 Л.анденбергер бан. Како рибарски који пр'јеђе чун, тако прев03и ам0 гласове о новој банској сили и чуду. Стог би требало, да вас некол'ко честитих људи тајно р'јешите, как0 би с' 0к0в 0вај скинуо ј