Nova iskra

1ЈР0Ј 4. II О В А II С К Р А СТРАИА 111.

^осовска епопеја ПРЕГЛЕД ПОКУШАЈА ЗА САСТАВ НАРОДПОГ

ЕПА 0 БОЈУ НА КОСОВУ

тељка, позната под именом Талфи (Та1уј), превела за свој иарод, пошто се најнре тога ради нарочито одала била изучавању српскога језика. Она у предговору своме вели »Прошло је више од четвртине века, откада се ове аесме арви аут иојавигие у својој немачкој одеКи, радосно иоздрављеие од најилеменитијих у немачкоме народу : јер се у овим, још никада нечувеним, звуцима иознадоше тонови дубоке, ирвобитне иоезије, красне и. миле како у својој класичкој наивности, тако и у оријенталској боји својој . ..« У подужем предговору, ТаЛФИ са пуно хвале говори о лепотама српске народне поезије, као и о чистоти и благогласности српскога језика. После ТалФијеве предузимали су исти посао и многи други, из разних народа евронских, међу којима нарочито заслужују помена: Герхард, Ида Дирингсфелд, Каиер и Франкл у Немачкој, Никола Томазео и Пелегрини у Италији, Просиер Мериме, д^Аврил и Дозон у Француској, Џон Вауринг и Артур Еванс у Енглеској, Безсонов и Хиљфердинг у Русији, и многи други. 2 )

иједан се од данашњих народа не може подичити таквим благом својим, какво има српски народ. То неоцењиво благо, које је нашем народу прославило име у образованом и научном свету европском; које је изнело на видик карактерне особине његова духа и живота, његове творачке магпте, његова естетичког развитка; и, које је дало довољно доказа о умној и душевној моћи српскога народа за виши културни напредак; —■ то су сриске народне умотворине, међу којима највидније место заузимају народне иесме. " Више је од једнога века од како су наше народне

НАШИ ДОЛАЗК! СЛИКА ИЗ СРПСКО-ТУРСЖОГ РАТА 1 87 6.— 78. г.

несме скренуле на себе пажњу западне Европе. Најпре Фортис, а за тим Гете и Хердер, одухпевљени српском народном поезијом, почеше поједине песме износити на углед. Нрво издање Вукове збирке народних песама (1814. и 1815. год.) дочекано је на западу с великим интересовањем и хвалом. 0 њима се врло ласкаво изразило Учено Друштво Гетишско: упоређујући их с немачким народним песмама, уздиже их високо над овима, како по јасноћи, незамршености и потпуности причања, тако и по чистоти и лепоти језика, и находи у њима „ врло богат материјал за студију еиске иоезије, која је до тог доба била једнострана^. *) Чувени немачки научник Јаков Грим тврдио је: да ће Европа учити српски језик ради ерпских песама. Наскоро после другог, умноженог издања Вукове збирке, појави се у немачком издању (1824.) пов:'Ка збирка српских народних песама, које је чувена немачка списа*) ОбШп§13сће §е1ећг1е Апге1§'еп, 1 823. Види предговор првој књиаи другога издања Вукове збирке.

Леп пријем српске народне поезије од стране компетентних судија европске учености, уздигао је и њу и српско име на велику висину уважавања и поштовања. И одиста, међу данашњим културним народима нема ниједнога, који би имао толико развијену народну поезију, колико српски народ. Само се међу старим историјским народима находе поједини, који се у том погледу могу такмичити са српским. Довољно је само да поменемо грчку епопеју Илијаду, индијску Махабарату и германске Нибелунге. Поред вредности, коју српске народне песме имају саме собом, својом садржином и лепотом, својом јасношћу причања и чистотом народног језика, њихова је велика ') УоЊвИеАег Аег Зегђеп, иеие ит§еагћеИе(;е ипд уегтећг1е АиНа^е, Ве1р21§ 1 8 53. 2 ) Види : Кратки иреглед сриоких народних аесама, књижевио-новеонички нацрт 11. П. Ђорђечића, академика, штампан у Браству III за 1889. г.