Nova iskra

ВРО.Т 9.

Н О В А И С К Р А

СТРАНА 27 б.

Ово је највећи од свију косовских спевова што их до сада имамо. Он обухвата цео живот Лазаров, од рођења па до смрти. Но он је у исто доба и најслободније и најсамосталније обрађена Косовска епопеја. Сам Капер у предговору вели: »Старао сам се да у овом огледу задржим онакво схватање догађаја и лица, какво живи у српском народу. Код момената, који чине предмет до сада познатих јуначких песама, задржата је у неколико она одећа, у коју их је народ оденуо. Но састављање јединства и целине покушано је слободним певањем по народним предањима и причама као и по листовима историје; јер се чини да је само на овај начин могућно васпостављање не само сувременога иоретка, него и унутрашњега развоја и тежења догађаја к једном крајњем циљу« . . . Писац се, истина, на многим местима користио народним песмама, предањима, па и историјом ; али јечесто пуштао на вољу својој песничкој машти, те му је спев проткан допадљивом романтичношћу и красном поезијом, тако да ће га свак, ма и не био задахнут српским осећајима, у сласт читати. Спеву претходи песма »Досоео«, у којој се дивном поетском маштом слика само поље Косовско. Има и додатак с наиоменама, где су објашњене гдекоје српске и оне турске речи, које су у спеву употребљене. Песме су спеване у десетерцу; но има и краћих уметнутих песама лирских, које певају или гуслари, или виле, или Милош Обилић, а од којих су неке песникови оригинали, а неке су узете из Вукових »женских« песама. Цео спев има око 4650 стихова. Подељен је у шест делова („књига«), који обухватају 29 песама. И делови и песме нарочито су распоређени по времену. Прећи ћемо их у краћем обиму, Први део (од 1345. до 1350. год.) има 7 песама, а посвећен је догађајима из младићког доба Лазарова до женидбе. У првој песми » Вилин син <( јавља се цару Душану, приликом његова лова у Шари планини, природни син његов Лазар, кога му посла нагоркиња вила из арбанашких планина, камо је он пре двадесет година, после ратова по Арбанији, залутао био; у њој се узгред прича и предање о Мрљави и његовим синовима (браћи Мрљавчевићима). У другој песми ,, Албански мач а Душан припасује Лазару онај мач, с којим је негда Арбанију покорио, и пушта га у Маћедонију с војском коју предводи Југ Богдаи, дајући му прилике да се јунаштвом прослави и стекне наклоност Југову, чију је кћер Милицу заволео. У песми „Милица и јутарње сунце (( исказана је чежња Миличина за Лазаром; она поручује сунцу да похита и обасја Маћедонију, и помогне Лазару у боју с непријатељем; но вила јој казује да се не брине, јер се Лазар јуначки бори, па му помоћ није потребна. л Лов у недељу а предузима једном Душан с Богданом, Југовићима и Лазаром (који су поносни са победа у Маћедонији), и кад ништа не улове, враћају се; Лазар позове Југа и синове у двор на вечеру. »Прогиевин а (< је препеван други део Вукове иесме »женидба кнеза Лазара« (II, .32), као што је и претходна песма начињена по првом делу ове песме. У песми »Завеиггање цара Душана" казују се речи болнога Душана, који лије сузе што му Цариград остаде неосвојен; те речи записује Вукашинов син Марко као завештање Урошу и Лазару. У седмој песми Ђ Смрт цара Душ ана (< Милица књигама зове војводе да се искупе око самртничке постеље Душанове; у присуству њихову Душан оставља аманет своме куму Вукашину да влада земљом за седам година, а за тим да круну преда нејажом Урошу; цареве

речи исписује Марко на пергаменту; Душан умире и сви га оплакују, само не Вукашин; Лазар одлази у »Вилиндар к на гроб Немањин. Песма је начињена према комаду »Смрт Душанова® (33) у другој књизи Вукове збирке. Други део (1357—1364) има 5 песама које су у главном посвећене Урошу и Вукатпину. У песми »ОаоЈиена« прича се, како Вукашин иије испунио Душанов аманет, јер после седам година не даде круну Урошу, него га задржао у своме замку крај Скадарског језера, окружио га раскалашним младићима, свирком и девојчурама, те ноћи проводи у банчењу. Милош, прерушен као гуслар, улази у замак и кроз песме опомиње Уроша на Душаново завештање и на синовље дужности његове, а за тим ума,кне пре него што га је разјарени Вукашин могао дочепати у своје канџе. У песми »Јелена" Вукашин проси у цара Кантакузена руку једанаестогодишње кћери Јелене за једанаестогодишњег Уроша, шаљући дарове и нудећи савез; цар радосно прима прошевину и зове Вукашина у помоћ противу Турака, који су пред зидинама Цариграда; Вукашин искупи војску, но не поведе у бој Уроша који за то нарочито моли, него га оставља дома да »учи прести" и »венце плести« за Јелену. У трећој песми Ђ Књига од Богородице , <( препеван је први део Вукове »Пропаст царства српскога <( , у коме се Лазар привољева царству небеском; а за тим се одлучује да иде у манастир Дечане и на гроб Спаситељев, да се помоли Богу за небесно царство. У песми » Вукашин « прича се како царица Роксанда, пошто је прошло већ два пута по седам година од смрти Душанове, долази у Скадар да од Вукашина тражи круну за сина Уроша, а онје баци у тамницу. Но краљица Јевросима, добра срца и честите душе, напише књигу Лазару, поручујући му у њој да избави царицу и прими Уроша на чување, док није пропао, па крадом ноћу пробуди сина Андрију и Уроша, навеже чаршаве и спусти их кроз прозор низ кулу, да носе књигу у Крушевац Лазару. Они находе Лазара у Дечанима, који се одлучује да с оружјем у руци извојује Урошу круну. У песми »КраљевиК Марко (< имамо Вукову »Урош и Мрљавчевићи« (34), но без завршетка (кад Вукашин јури Марка око цркве да га убије). ТреКи део (1364—1368) има 3 песме. Прва је »Марко и Милош (< у којој имамо слободно препевану Вукову песму »Марко Краљевић и вила« (II, 38), са три уметнуте лирске песме које певају вила и Милош у натпевању (једна је позната народна: »Два су бора напоредо расла« .. .); а за завршетак ове песме употребљен је поменути завршетак из песме »Урош и Мрљавчевићи« у причању између Марка и Милоша. Песма Ђ Цар Урош" описује свечаност и весеље у двору Урошеву у очи поласка његова у Цариград по Јелену; Милош и Лазар јадикују: како се само пије и расипа, а не мисли на опаке непријатеље — Турке; Вукашин потајно шурује са три Арнаутина да Уроша смакну. У песми Ђ Урошева женидб а и смрт <( описује се долазак сватова у Цариград, гошћење код Кантакузена и повратак с невестом Јеленом. Кад су сватови јездили кроз Шару планину, нападну Уроша три Арнаутина; Урош се јуначки борио, двојицу је убио, али од трећега сам погине. Над Урошем тужи и јадикује Јелена китећи га цвећем. У место свадбе, уђе у Призрен црна пратња, којој на сусрет излази несрећна мајка, царица Роксанда, и пада на лешину, са које се не подиже. Четврти део (1371 —1374) има такође три песме. Прва је Ђ Смрт Вукашинова «, у којој се описује бој на Марици, двобој Вукашинов с везиром Лалашахином и смрт његова.