Nova iskra

С К Р А

СТРАНА 3 3 5.

МОЈ ДруГ — ]У1идош ЈГ. 'рирковић (нАСТАВАк) д растанка са Михајилом Димитријевићем прошло је много времена. Није потребно да вам тш о свему томе говорим шта је са мном било. 1/ Не примивши се службе наставим студије / у Лајпцигу. Весело, без сутрашњих брига, у пуном заносу, у пуном доба најживљих снова, с веселим погледом у лепу будућност — тако ми је пролазило време у Лајпцигу. И без икаква циља, без одређена плана, ја сам крстарио из њихове лепе Саске Швајцарске на обале плаве Рајне или на шумовити Тиринген, завиривао у њихова села, заносио се и сам њиховим лепим крајевима, које су они у звезде ковали, а гдешто ме се срца такла и каква Гретхен или Лисхен, и ја певајући, у смеху и весељу, са веселом младежи и не осетих како за собом оставих прилично дуг размак времена од две године .... Славно то доба прошло је брзо, весело, као у сну, па ипак ја сам тек тада потиуно одахнуо, кад сам осетио свежи и благи мирис нашега југа, кад сам опет крочио нашом лепом земљом. 0 Михајилу ДимитријевиКу не бејах чуо у последње време никаква гласа; наша преписка трајала је донекле редовно, па је — као што обично бива —■ и престала; заборавност као да је постала један од сталних закона и тек судбини морамо бити захвални, ако и најбоље пријатеље после дугог, дугог времена опет гдегод састави. Једном, некако с пролећа, седео сам у канцеларији; посао сам свршио и узео новине. Послужитељ уђе и јави да ми неки непознати господин жели казати неколико речи. Рекох нека изволи, а сам, и нехотице, пођох непознатом у сусрет. На вратима се указа човек средња раста, мала округла лика, покривена кратком густом брадом. Очи упале и некако жалосно светле; око слепоочница навукле се боре, а цело лице остарело, опало. Прилазећи ми ближе и пружајући ми руку, тихо се осмехну. Тај осмех, то благо гледање кротких очију, те тако промењене драге црте, све ми је то било добро познато. — Мишо, је лимогуће? Тиовде?! узвикнух најзад. — Мислио сам, нећеш ме познати. Тако си ме дуго посматрао! одговори мирно и смешеКи се. —• Али шта је с тобом? 'Гаква промена! — Ништа. Мало сам ослабио и то је све. А ти, изгледаш ми потпуно добро ? одврати истим мирним гласом. Замолих га да седне и поново му се загледах у лице. Израз исти, али где је она свежина? очи тужне, где им је негдашње веселости ? све лице било је сведок о тешком, неисказаном болу, што на срцу као сињи терет лежи и тишти свом тежином својом, а неотаје га кад и човека. И гледајуКи његово опало и похудело лице, мени се сави нешто хладно око срца и беше ме жао, бескрајно жао свога доброг пријатеља. — Признај, Мишо, с тобом је морало бити штогод? упитах га. — А да! Дугачка је то историја! одговори он. Доцније реКи Ку ти све. — А Јелица? отрже ми ое невољно с језика.

Он лако махну руком и сенка незадовољства прелете му преко мршавог лица. Мене текну нешто. — Шта је с њом? упитах га поново. — Ех радозналости! После, после! и лице му се још више замрачи. — А ти како живиш? Бог зна кад смо се видели. Ироменио си се много. — Вогу хвала, добро! Где си са службом ? — У Н-ској гимназији; премеотили су ме тамо на мој захтев. Зимус сам добио за нроФесора. И његово загонетно држање, и његов очевидно бедан положај, и његов преметатај по жељи — све ме је то још јаче уверавало да се у његову животу десило нешто велико и крупно, нешто што је у стању да једним ударцем раскине и норуши све светлије стране оне неразрешљиве СФинге што се Живот зове, и да човека једном за свагда учини живим мртвацем. — Вај, вај прошлости, где си ? отпоче он ниским тужним гласом. Разнеле су те невоља и јад на свакој страни, као што и ветар најмањим подухом растера и уништи на оку лепе сапунске мехуре. Тако си ми и ти увела, ишчезла; а преда мном: живот, пустиња, мрак! говорио је тако болно, да ми и самом би на срцу врло тешко. А затим, после мале паузе, силно и брзо додаде: „Јепе 2еи \ун'(1 тоћ1 тећг коттеп; Штте1бдие11еп зтс! уегг1е§1;, ТЈг>(1 сИе бећпзисћ!; 18(; уег^1оттеп, 1Јпс1 тет ОНпск 1т Огаће Ие^к." А ти си оставио песнике, је ли? Видиш, ја се још као какво гимназијско ђаче заносим њима и тражим да у њима надокнадим оно што живот својом суровошКу отргне. — Хтео си да знаш шта је с њом било? отпоче од једном, по готову сурово и без икаква увода: Па зашто да не? Зашто бих крио оно што је веК свакоме познато, и ако ми је тешко, да не рекнем досадно, дотицати се те ствари. Рекли су ми да сам с ума сишао, можда Кеш и ти нотврдити њихове речи .... — Али Мишо ! —. . . . Са свим, зашто не би било баш и тако како они кажу? Преувеличати ти ништа неКу, и ако је патнику остало само још једино задовољство да свој бол увеКа, нашто. Он је мени и иначе сувише тежак. Но на страну с тим. Ваља ми једном почети, — и отресавши пепео с цигаре, загледа се кроз прозор на улицу као да је хтео одахнути и прикупити своје мисли. — По одласку твоме у Лајпциг, отпоче он својим истим старим пријатним гласом: Иван НиколиК заузе се око својих пријатеља, и ја добијем место овде. Изгледало је, у почетку, да нашој среКи нема краја, да збиља није било душе које би се при првом сусрету тако спојиле као наше. Јелица је била иста, осећала се потпуно среКна у пуном развоју своје женске природе. Занимало је све што је било око ње: и бујни дарови раскошне јесени, и весела берба по виноградима, и бурна граја градска, и шумни живот по улицама. Она се свему одавала свим жаром своје младе душе. Излазила је кадшто и сувише рано (у винограду је волела дочекати рађање сунца), још неочешљана и необучена, у лаким плитким ципелицама, са пребаченим огртачем преко покуКног одела, и враКајуКи се отуда сва влажна и изрошена, седала би украј мене и екрстивши своје нежне обле руке преко груди, задовољавала се тиме да ми се у очи загледа својим стра,сним, дугим погледом. »Како те волим!" узвикнула би тада