Nova iskra

— 100 —

мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих расрдио, па их истерао наноље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем ... Спавају ... А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеде гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Десковчани Турци доћи по невесту. Међу јенђама је свекрва, пашиница. Насред ћошке је бакаран мангал, грдно велики, пун жара. Једна млада Прокупчанка, була, у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици. Из те џезвице таман Филџан каве. Ва сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе; сваку по на особ послужује. Дим духана колута се, носи га у вис поветарац бади, што се мало час пренуо из сна .. . Певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах ... Свекрва баца бакпшш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина. Гледа умним оком сина, како се угађа, дотерује, очекује новесту, нестрпљив је; осећа где јој се синак радује, па и н.у обузима све већа радост. Савест јој је чисга. Онај хабер могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не могаде. Ко ће јој о томе зборити, кад јој паша није зборио, кад је и од ње крио као и од туђинаца. . . „Саба олду, ђунеш догду; ујанмаз!" (Јутро је; супце се родило; не буди се) извише Лесковчанке, јенђе. Закукурекаше трећи петли... И Фати-султан-ханумина мајка не спава. Крај мраморне чешме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање. А неколике старице већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, припосе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскоттрави, ослушкују глас мујезина с вита минара, езан (позивање на молитву). Једна старица иаглуха прострла телећу кожу усред баште, између гусгих, големих шимшира, па клања: од нетлова кукурекања учинило јој се мујезиново Алах-екбер . . . У дишар-авлији залаје грдио велики нас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога палетео — калабалук је .. . Што ближе сабах, све чешће завришти Рузиђар (ветар), диван арапски хат, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, кому је дала име сама Фати-султан.. . И у мутваку, ниском, неолепљеном, преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно;«® ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте шт* ово дана слушаху, и три робиње Ахмед - ха®узове, две Црнкиње и једна Черкескиња. Мирише капама и сарма из сахана капаклија на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај големе со®ра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, портокале, нарове,

бадем, што је претекло ханумама; једу полако, господски, као хануме, и тек по коју проговоре. — Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецем у одају где је невеста. Ханум-е®енди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху, говори она млада Прокупчанка, пгго је^мало час на доксату каву кувала; а ове, све до једне, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш, нема чаре... Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума. Напуни мангал тај, мали, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изглбдати ханумеФендију . . . И на одаји где је невеста, прозори су широм отворени. На тим прозорима нема ка®еза, нису са улице. . . Фати - султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јо.ј капци ишарани ситним варком . . . Стара је с телеисањем готова, али још не устаје. Наднета над невесту, хоће да удари још један ђелин-иули међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане... Једна од оних трију, мало час будних, заспала; друге две натакле на нрсте Филџане, па ударају као зиловима, чочечки, и певају, и онако седећи играју . .. Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу госпођу), с којом се играла као с другарицом, час ногледа к вратима, изгледа ханум-еФендију, да је подвори .. . Прилупа капак један, нрозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и нрострше се по поду, да заклоне лице . . . И стара подиже главу; врисну . . . На вриску ову прену се невесга, нодиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али . .. Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађеи великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор. Једним кораком дође до Фати-султан-ханумине постеље, подвуче засукане, жилаве руке испод невестиних леђа, узе је у наручје. . . Из груди му се оте глас један, радостан, сличаи гласу какве животиње кад се докопала плена .. . Похита кроз прозор с невестом; спусги се, затутње под њим земља ... А онај големи пас у дишар-авлији чисто помахнита. Лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! Синџир је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац. Стара к^да не устаје; не пусти више гласа од себе, а одиеше јој невесгу! Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало ... На вриску и вику ханума и робиње, све се избудише; нојурише с ћошке јенђе и пашиница .. . Фати-султан-ха-