Nova iskra

Позориште позоригатем иудућег века. И ја мислим да таквом позоришту припада будућност, а време није далеко када ће позориште бити на висини свога идејалног значаја. Петроград &801. г.

има одређене и разноврсне занимљивости све оно, што се и како се до сад иисало у нас о Гогољу и његову књижевном раду. 0 тога мислимо, да не бисмо дали потпуне слике Гогољеве појаве у српској књижевности, кад бисмо оставили непоменуту ту страну српскога књижевнога рада, којој је смер: да се Срби упознају с овим великим руским

писцем, с његовим животом, правцем,

ем и вред-

ПОМЕН ГОГОЉУ

педееетогодШИ14>*1ЦИ емЈзти Лзегове.

(НАСТАВАК) з предњега библиограшскога прегледа видимо, да- је у току од двадесет и две године (1850.—1872.) скоро сав Гогољ преведен на српски, и то поступно: прво су иревођена његова дела првог и другог доба књижевнога му развитка, па на ■' послетку, најзнатнија, трећега —. А то одговара не само развитку Гогоља као иисца, иего и развитку српске лепе књижевиости у опште и приповедачке иа по се, како но правцу садржине, тако и по укусу срнских писаца и преводилаца, па и читалаца. За то није никакво чудо, што избор наших преводилаца Гогољевих дела пада прво на његове приповетке, у којима се још видно истиче романтични елеменат, чудесност, основана на народном веровању, и напред поменута словенска осећајност, црпена из дубоког извора дугаевних, карактерних оообина народних, а чувана и негована патријархалиим облицима и уредбама другатвенога живота. Исто тако природио је, што се тежњом за промеиом свега тога у нас, Срба, доцније и на послетку јављају преводи Гогољевих дела, у којима не само преоблађује, него и апсолутио влада хумористично-реалистичан правац, са јасно истакнутом тежњом за преуређењем друштвеним и државним. Обазрив и дубокога погледа историк српског књижевиога, другатвенога и политичкога развитка неће моћи, дакле, муком прећи преко појаве Гогоља у српској књижевности, у нреводпма, нити ће смети не одредити му утицај, који је особито имао у тим гранама и српскога народнога живота.

Али, као гато је од непоречнога значаја утицај превода Гогољевих дела у српској књижевности, исто тако

ногаћу књижевнога му рада, и сама по себи и у вези с осталим — руских и неруских писаца, као и с огромним утицајем, који је он извргаио на развитак руске књижевности и јавнога живота у опгате. Осим тога, мислимо, да ће ова сграна нагаега прегледа не само обновити досадашње мисли о Гогољу у нас, већином симпатичне и похвалне, — него да ћемо, наводећи и истичући дела и места, на којима се налазе, допунити напред истакнуте црте из живота и обележја књижевнога рада Гогољева, те и тим допринети што свестранијем познанству с њим. На две године иосле појаве првог српског превода Гогољеве приповетке у „Орпским Новинама" 1850.. налазимо у овом листу 1852., бр. 63. и 65. (од 5. и 10. јунија те год.), у подлистку, Некролог Гогољу. По свем бисмо рекли да је то превод с чешкога, или слободна прерада. 1 ) Еао приступ говору о Гогољу чини паралела о успесима руским у политици и књижевности, па се примерима Бестушев - Марлинског, А. Пушкина („руског Бирона"), Грибоједова, Лермонтова, Н. Полевоја, па на послетку и самог Н. В. Гогоља утврђује Факат: несрећни, прерани свршетак књижевних првака руских. 0 самом Гогољу каже се, после помена о његову завичају („Миргороду" [?] у Полтавској Гувернији у Малој Гусији), да је „гледао, да у првим својим приповеткама тврдо задржи — упечатљења, која се све на домородном земљишту покрећу и у тесним границама сеоске повести тако дубоку карактеристику времена и људи дају, да поред неоспориме своје уметничке и на историчку вредност може имати право" (стр. 283). Као „ремек хумора и дубоког посматрања живота" истиче приповетку „Како су се свадили Иван Ивановић са Иваном НикиФоровићем." Ва приповетке овога времена („идилске") вели се да „сачињавају први степен у књижевном развитку 1 ) На завршетку, стр. 241. тих новина, под напоменом, позива се на «ученог познаоца руске књижевпосги, г. књижничара Ханку» , *) а горе, напред, на стр. 233., вели се да је Гогољ умро 5. марта (1852.), свакако ио новом календару (21. Фебруаро по старом), што нас такође утврђује, да је оригинал овога некролога пореклом са запада, биН§ Ханкин. *) Истакнуте речи ми истичемо-

Кула Неболпа у беоггадском граду (по фотографији г. М. Хаџи-.Тањића)