Nova iskra

— 174

би здрави и живи и иородиља и њеио чедо. Лекари знају врдо добро, какве су и колико су честе незгодие носледице када породиља не зна како да се чува, и када нема кога да је за неко време причува. У кући X. већ две године како се са нестрпљењем очекује највећа радост. Бог је примио молитву младе жене и њезина мужа, родило се лепо, пуначко, потпуно здраво, мушко дете. Угинуло је у шестом месецу због рђаве исхране; тако рекоше сва три лекара који су звати, и који се опширно распитиваху о узроку болести и смрти. Да је ту било жене која већ има материнска искуства, која Је спремна да да лепа упутства, да од времена на време обиђе младу и неискусну матер ... то би дете остало у животу. Ми смо већ споменули колико је многобројно умирање мале деце, и да је једаи од великих и јаких узрока тог умирања: рђава нега због незнања, предрасуде и рутине. И ти непријатељи у неговању мале деце владају и у имућнијим кућама; а код сиротиње поред њих постоји и други непријатељ... сиротиња, а с њом и немогућност набавити оно што је насушно за малишане, на којима треба да се заснује будућност. У кући Н. Н. болује женско чељаде: девојка. Већ месец дана како кућу пуне жене са саучешћем и различним саветима, но које диктују незнање и предрасуде. Сви су покушаји учињени да се болесници помогне, али само лекар није зват: због стида. Ну и њега ће звати — само онда када је већ свака нада за живот изгубљена. То није тако ретка појава — појава смрти, једино зато што је лекар последња помоћ, а прва се тражи у незнању и предрасуди. И овде је жена као сиремна самариАанка могла да учини много. Нећемо више да наводимо примере. Навели смо их само неколико, но исто тако поучних могли би пабројити толико, да би се читаоцу досадило да их све прочита. Да подсетимо само читаоце на многе лепе услуге које жена чини за време рата као нудиља, добротворка и т. д. Она као нежзн створ лако се навикне на све ужасе на које милосрђе наилази, и предаје се послу са самопожртвовањем. И зар тај посао самарићанског милосрђа не би могла жена да врши и у мирно доба — са програмом који би обухватио целокупни живот народни. Могућност оваквог женина рада стоји ван спора; само га треба организовати, а та се намера може увек остварити. Овим својим радом жена би нобедила охолост човекову; човек би на њу гледао другим очима, очима јачег и здравијег идеализма; својим израђеним природним особинама жена ће боље придобити човека за се, и он ће у њој гледати нешто више но сада. Тим својим хуманим радом жена би, тако рећи, победила човека, а и сама би постала савршеније биће које би на живот гледало другим очима, и онда би кућа постала срећнија, а с њом и цело друштво. Не знам зашто не би ночели о овомо да водимо више рачуна ? Др. В. ВојиновиЂ

Ј1реко твога бледог чела.

реко твога бледог чела Где царује тиха сета, Облачак се спушта мален И с осмехом лаким срета. А у сенци свилних власи Већ се прва бора виђа. Она збори тугу твоју; И та ми се туга свиђа.

Твоја ми се туга свиђа, Твој ми осмех душу зрачи, Ја појимам твоје боле Знам шта мучан поглед значи. Ја сам давно презр'о људе, Одавно се разочар'о, И сваком сам успоменом По искуство ново ствар'о ; И млађане трај'о дане Изгубивши веру, наду... А изнова задрхтао Кад сам срео тебе младу. И изнова заплакао На садашњост пуну ваја; Ја не умем више љубит', Ал судба ће да нас спаја... Маја 1902. Влад. Станимирови-ћ

У етепи... рриповетка ]У[акеим а Г ° р ^ о г С РУСКОГ ИРЕВЕО ј З ој. рт. Ц оповиђ з Перекопа изашли смо с најгорим расположењем духа — гладни као вуци и зли на цео свет. Читаво пб даиа употребљавасмо без успеха све своје знање и муке да што год украдемо или зарадимо, и кад се најзад уверисмо да нам неће ни једно ни друго испасти за руком, Џј) решисмо да идемо даље. Еуда? Једном речју Д9;Љ6. Решење је било опште, једногласно; но ми смо били готови и у сваком погледу да пођемо даље по оној стази живота по којој смо већ одавно ишли — то је такође сваки од нас решио у себи; и ако се решење није гласно исказивало, оно је јасно севало у мрачном блеску наших гладних очију.