Nova iskra

њому главу савршенога облнка. Имала јс прав нос и крупне црне очи које би по својој природи требале бити веселе; црне и сјајне косе, као гавраново крило, глатко над челом и зачсшљане и нсшто уздигнуте иа потиљку. Не ворујем да сам нкад видела лице које би било толико слично најчистијсм овшућењу Вогородице Деве; била је чисга и

иика, гледале смо јс како везе, красном лакоч руком, јаке од муселина, што је носила преко лета. Јадна Паулина Фремотова! Ма да је била девојка, ми смо је инак звале госнођом, јер јој је то била почасна титула; међу тим, кад год смо о њој говориле, увек сио је звале госпођицом Фремотовом, не знајући ни саме зашто. То је било

Краљица АлЕКСАНдРА

тиха као сан, нешто и стамено иваздушасто; чисг дијаманат, који је блистао својим сопственим сјајем; увек је била тако марљиво углађена, да је лепо изгледала чак и у црној, вуненој хаљини. Често је уносила језу у разред, са својих иоабаних и изушиваних рукавица; али се нама чак и то допадало. Ва време предавања паших настав-

несвесно поштовање ненадмагане чистоте њене. Детињство је своје ировела у угодном животу; то се могло одмах приметити по неким њеним навикама, по појединостима њеног удешавања, по ситницама што су нам падале у очи. Она се је но свему том разликовала од наших јадиих разредних наставница, у којих су рукс биле

Енглески кгаљ Едуард VII