Nova iskra

— 45 —

фати-Султан ПРИПОВЕТКА ј€Д€ј-()\ јОБ . ДПМП7?Пј ^ ВП7^

(НАОТАВАК) VII ако је украдена Фати-султан, киша непреетано пада, а мусломанке међу собом говоре, да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фатисултан несрећна. Одмах по светом Илији. Изгуби сласт бостан, и све воће. Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке. Покисле кокоши

су на седалу пре вечерње. Мокри врапци џакају испод. широке стрехе, одакле се киша лије. Гугутке се пз сво.јих котарица не мичу; а псима се носи храна - у њихне кочине. Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога. Опи набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим. Јутром се отвори по која дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућаиција какав, занатлија, и нохита, увнјен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућал; у вече се враћа. Пред вече се јав.е сокацима мусламани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, пего брзо, погурени под разапетим штитом; нду у џамију на молитву.

Једне куће по вас дан пусге, друге пуне; скунљају се хапуме на разговор . . . А о чем говоре хануме? Како дође из Цариграда хашуз-Ахмед, о њему па о њему. Прво, убио је својега чиФчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сииом; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; носле, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: — Не украдоше ха®уз-Ахмеду ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше. Вај, чуда! Вај, вај, вај! Све о ха®уз-Ахмеду. Ни ко мање да седи у иеком граду, ни- да се о њему више говори. Како је Фати - султан иестало, нигде у ха®уз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује. Тишина.

; !)

| : У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче. Али ово сад није обичаја ради. Јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише. А ево где комшилук, где хануме, где чак и Ариаутке из Фиса, мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу. Цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хаФузову. II у ха®уз-Ахмедовој кући тишина. Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако. Са чадром, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака; остављају у предсобљу мокре чадре, Фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (нео-

ЦРКВЕНА СлАВА у БрЗОЈ ПАЛАНЦИ