Nova iskra

— 98 —

— Па тако је рађено више пута .. . — Море, гата је овде рађено, да ти причам, на да се камениш. Али те неправилности треба једном да преетану . . . — Вар пређе могло тако, па када ја тражим, да ми се не учини . . . — Не може по закону . . . — Којегата . . . Моји људи на влади, на да се гатетим ... А ти знага, колико сам за ову партију радио. . . — Ето . . . какви сте ви партизани. Борите се у партији, да вагаи људи дођу за министре, па онда да их овако те за ову те за ону своју корист експлоатигаете... — Е па знага како јо.. . У тај мах министар ме нозва к себи. Тамо затечем неких 20—ВО сељака. — Молим те Т .. . видидер шта хоће ови људи. Износе пуно незаконитое/ги противу свога председника. Игали су, веле, среском начелнику да се жале, па их не прима .. . — Псује нас, господине, јога каквим рочма —• додају неколицина из гомиле. . . — Идите с начелником у његову канцеларију, па ће вам он написати гата треба — говори министар жалиоцима. . . И они сви пођу за мном у моју собу: — Па гато сте толико вас напустили послове у селу... Могли сте доћи и тројица, четворица. . . — Е... бага смо хтели да видите невољу иашу Дозвах писара Бркића и наредих му, да у саслушању жалиоца иобележи све главније тачке у жалби и мени је одмах донесе.. . У том улази секретар Барукић, и, носећи једну рпу актова, моли ме: да ли имам времена, да ме консултира о неколиким замршеним, а хитним питањима која су догала министарсгву на расправу . . . Таман сам почео посао са њиме, а улази секретар Божовић и доноси дешифровану депешу срескога начелника из Н .. . којом тражи, да му се каже : како једну ствар да регаи!... Наредих Божовићу, да му одмах спреми овакав одговор: „Ва ствари, које питате, постоји јасан пропис § 466. закона. Радите по њему. А то сте требали и сами знати. Други пут немојте обилазити своју иретпостављену власт... Па онда наредих, да се изда наредба: да се срески пачелници не обраћају минисгру непосредно него окружним начелницима; а осим тога, и да се за тек ма шта не унотребљава телеграФ, него само у важним, хитним случајима. . . За тим улази стари пензионар г. П. . . . па моли, да му се нађу некаква акта да разгледа. Како је говорљив, развеза причати, како је нага свет нерадан, лен, немарљив и т. д. .. . Да ти причам, вели: једне године некакав Талијан доведе менажерију у Београд. Међу оста-

лим зверовима, имао ,је, вели, и једнога лава. Овет је игаао, те гледао звериње. Да би више народа намамио, Талијан објави: да ће сваком оном, ко смедне сво.ју главу турити у чељусти лава, платити као опкладу 200 динара. .. За два дана јавише се неких двадесет лица. .. Талијан се није надао, да ће наћи толико смелих људи; покаја се, па опкладу спусти на 100 динара. И за ту суму .јавигае се њих десет. Талијану се учини и то много па спусти опкладу на 50 динара. Тројица присташе и на ту понуду . . . Талијан већ не могаше више лагати... Али после два дана разболи се послуга у менажерији; нема ко воду да вуче, храну да носи, кавезе да чисти и т. д. Талијан паде на муке. Плаћа по пет динара надницу, па опет нико неће посла да се прими. . . Ето такав је овај иага сиротни свет, неће, па неће да ради — заврши г. П. ... своју нричу, па оде с мојом наредбом у архиву, да тражена акта разгледа . . . — Помаже Бог, власти — улази Ранко Тајсић ја се свратих, да нешто по актама веднем и да ти мало досадим. . . Код Министра има иеко, а волијем овде код тебе да то свршим . . . — Увек иа служби поштованим народним посланицима —• прихватих са осмехом, — Хе . . . хе . . . да седнем ... — Оеди . . . Оеди .... . — Да ти не досађуј ем ? — Каква досада. Па ми овде и јесмо. на службв — народу. . . — Ама како да ти уФатим ®ерк . . . Иде ли то од срца. . . —- Ја како -. . . — Ама вама полицајцима ие може се баш веровати . . . — Како хоћега .. . — Велике сам муке с вама видео. . . — 0 другима — Не дај Боже с тобом ... Ја, славе ми, иемој узети да ти ласкам . . . •— Знам . . . Знам . . . — Ја шта год будем тражио ... —- Когод има потребу, да се гато жали, или гато да тражи — ми смо за то овде, да свакога примимо и саслушамо .. . Кажи једнога који није . . . — Не . . . не мислим то . .. Ја свратих због онога плаца у Чачку, па да ми ти видиш акта. Бога ми, ствар је нраведна а иначе, славе ми, не бих се ја за живу главу заузимао ... Ја нећу да ми се каже, ето, гато сам посланик да хоћу пгго. . . — Знам да ти можда нећеш мимо закон. . . — А има их и који хоће нешто муле . . . — До душе има и таквих. Ја сам у овом министарству служио већ неколико пута, и отуда знам и прилике из разних времена. Имао сам списак, у који сам заводио: шта је који од народних посланика тражио, да му се учини, па да гласа за владино предлоге. Један