Nova iskra

— 190 -

тип у овом комзду, а који је иредставник рада, живота и светлости, само ио свом рођењу Дубровчанин, јер је иначе, но свом нозиву, далеко од њега, на отвореном и широком мору. То је капетан Лујо Ласић, кмет (сељак). — Предрасуде читавих векова о аристократској и плебејској крви, доведене историјском промишљу до свога сутона, дочекаке и своју ноћ из које више не ће ни изаћи. А то је управо моменат који је писац изабрао за свој комад. Да би симбол био још јачи, за све вроме представвљања позорнида је у сутону који се, једва приметно, све више мрачи, да са својевољним ностригом младе аристократкиње без средстава, лепе Павле, несуђене веренид.1 асићеве — пређе у мрак, у којем ћемо, нрема историјској Дубровниковој судбини, ииак паслућивати зору ленших дана, зору једнакости и браства. Ту иам је зору и сам иисац наслутио, када Павле кажо својој матери о Ласићу: „ Ако онет дође — његова сам!" ... ТСао што видито: нроблем необичпо тожак за глумачко извођењо. Дати својом игром сво карактерне црто тога да га назовемно сутонскога стања Дубровачког живота, изразити сву ону његову учмалост из које, рекли бисто, мемла бије, — пије лак посао ни за ираво уметнике (о чему смо се већ уверили из нређашње игре овога комада на нашој позориици), а како ли јо тек тежак за дилетаите који нрви пут у своме веку ступају на позориицу ! Тога ради нећемо пи оцењивати игру Госпођица и Господе суделовача, и ако се међу њима највише истакла Ката, девојка у Маро (г-ца Војновићева) а иоред ње, својим чудно симпатичним гласом и првом половином својс игре, Павле, кћи Марина (г-ца Марковићева). Ипак нико не можо одрећи да су сви играли са пуно љубави и са иуно воље. Не можемо им чак замерити ни ако су они изабрали Сутон за своју игру (јер је избор по лепоти и вредности био одличан), али замерамо што се иико од позваних не нађо да их о њиховим бииским оглодима пе опомену, да јо то изнад њихове моћи. То је чак била дужност, јер нарочито у овом случају дилетантизму суделовача требало је дати више дражи и усиеха, а то се и могло друкчијим избором комада. — Неуспеху је много донринео и Дубровачки дијалекат, те су дилетанти имали у исти мах да се боре и са бинском радњом и са језиком. То је већ било довољно да ни једно ни друго није било као што би требало да буде. Ако судоловачи нису изгубили вол^у после овога вочера, треба им дати и друго вече, али са избором према њиховој моћи и са више спремања. Режија је била тачна, изузимајући употребу оно нове, свеже и богате декорацијо у Сутону. За осуду би још било, ако нису било снремљене маказе којима ће Павле одсећи део своје косе у знак пострига, јер јо било пезгодно видети како из курјука само исилеће већ уметнути, одсечони нрамен. Исто тако није било у складу ни потпуно модерна капетаиска униФорма Ласићова са ампиродолима Марииих кћери и са ренесансом властеле Дуоровачке. — —

* У Сомбору је основан „Одбор за издавање књижевних дела и подизање споменика А. Хасанбегову Еарабеговићу". Председиик је одбора Исаије Митровић,

учитељ, а чланови: Стеван Бенин, Марко Поповић, Олавко Косић и С. А. Карабеговић, учитељски приправници. Одбор је сиремио за штампу све радове овог рано премииулог песника, Србина мухамеданца. Књига ће изнети до 25 штампаних табака, а у њој ће бити сви покојникови радови, и у прози и у по.језији, а поред њих и опширна биограФија његова и одзиви српских критичара на њогове радове. Књизи јо претплатничка цена 2 круне а бпће готова до краја септембра о. г. * Изашла је из штампе „Споменица Београдског Певачког Друштва". Садржај је: Химна о прослави 50годишњице (А. Шантић); Продговор; Нротходна периода; Оснивање Бооградског Певачког Друштва; Долазак Корпелија Отанковића; Рад Београдског Певачког Друштва иосле Смрти Корнелија Станковића; Најновије доба Бооградског Повачког Друштва; Имовипа; Библиотека; Српска певачка друштва (из Орбијо и из српских крајова, по роду њихова иосганка); Списак садањих п бивших чланова Бооградског Повачког Друштва (чланови оснивачи, ночасии, добротвори, утомољачи и редовни). * Капетан Душан А. Станковић, хопорарни нро®. у Војној Академији, ианисао је расправу „Лична одговорност командира чето и њон утицај на службу у чоти". Подаци су узоти из наше војске. Књижица јо величине 8°, има 1'/ 2 табак, а цена је 0.80 дин. * Глиша Марковић, мајор у иенсији, ианисао јо „Мали дневник" у ком су подаци о упаду Арнаута преко границе и о иаиаду иа Куршумлију 6. и 7. априла 1879. године. Књига ће изнети до 5 табака обично осмине, а цена ће јој бити 0.50 дин. * Готова је књига „Устројство војсака наших суседа: Црне Горо, Бугарске, Турске, Грчке, Аустроугарске и Румуније". Поруџбине ирима Душан П. СтоФановић, ђенорал-штабпи мајор у Главиом Ђенералштабу. * Бечки лисг У1епег ВИс1сг" (III, 1апке Ваћп^аззе 5,) почео је доносиги сенсациони роман „Краљица Драга". У објави вели: „ Једна дама (?) из вишег Београдског друштва написала је ромаи о Краљици Драги и њеној романтичној судбини. Право за превођење овог романа добио је наш лист и већ га је почео доносити у својим недељним бројевима". Ако кога интересује да види како се пише о нопознатим стварима (пошто овај „роман" нијо никакав нревод), нека покуша да чита овај Бечки умотвор који писац не ће ни да потпише. * У издању друштва „Рада" (Нови Сад) изашла је књига „Пробуђена савијесг", ромаи Ал. П. Будишчена, с руског нревео Вељко Лукић-Новица. Цена 1 крупа. Поруџбине прима Коста Лера, главни растуривач књига друштва „Рада". * Вагробачки „Ушш" износи предлог о уређењу хрватских путничких позоришта. Као на врло добар углед пружа на Српско Народно Позориште (Нови Сад), о ком вели да има изведену организацију, нутујо од места до места и, можо се рећи, да је и његова заслуга што се у Бачкој и у Бапату очувала српска свесг. Ва извршоњо предлога потребно је да Загребачко Казалиште буде средиште и да путничко друпггво будо под управом Загребачког интендата. Чланови нутничкога друштва имају права и дужности чланова Загребачког Казалишта. Путничко друштво било би права драматска школа, свакако боља него теоретска која нема практичних последица. Реквизите и костиме позајмљује му Загребачко Казалиште. Рукописи прегледа и одобрава Загребачки драматург. Једаи од иску-