Nova iskra

Број 3.

Београд, марта 1904.

Год. VI.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: иа год. 10 ®ор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрадије шаље се Р. Ј. Одавићу, власнику и уреднику „Нове Искре", Еапетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражење поЈединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —

— елмка из КЛвДРодне је превалило. у норти се појави баба-Гаја с великим /ј«! црквеним кључем у левој руци а штапом у десној руци. Подиже очи к цркви, прекрсти се и прошапуга: „0 слатки Свети Ни кола!"... и уздахну. Овај је уздах одјек њених мисли и њених сећања, која се при погледу на величанствену цркву слшпе у топло уздање, у чисту веру на помоћ Светога Николе „0 слатки Свети Никола!" У мислима је претурала по прошлости, сећала се што је давно било. — Ох, колико сам и колико пута овуда ишла, у себи је говорила баба-Гаја, — колико сам пута овај праг прелазила!... Памтим кад не беше ове цркве, већ се у школи мољасмо Богу; памтим кад од те школе направисмо цркву; а знам и кад почесмо ову нову цркву да подижемо, те стара бејаше у средини, опкољена зидовима нове цркве.... Накашља се баба-Гаја, па затим продужи: — Онда хтедоше мајстор-Ђорђе и мајстор-Станко да ми ухвате сенку да је узидају, те да умрем — да будем

**Гаја Старе Србн^е (3) ја курбан, 1 ) — а оно мајстор-Ђорђе беше курбан! Тако му је било суђено!... Тхе, па то је, чини ми се, јуче било!... Па ипак колико је од онда промена!... Нема баба-Руже... оде и Невена за њом — Бог да их прости! Па стари Катанић, па поп-Јова, па Ганић — сви одоше за навек!... 0 Свети Никола! да ли је дошао ред на мене? Кад ли ћеш мене позвати: „Еј ти, баба-Гајо, предај тај кључ другоме... остави цркву моју да ми други измет' 2 ) чини, а ти хајде овамо!"... Како је Бог рекао, тако ће бити... Ама, мислим, још неје време. Ето мој унук гледа синоћ у Вечити Еалендар, па погоди све што је било, ама све: „Рано ће остати удовица; путоваће по туђим местима"... Све је тако. Ја сам из села дошла овде у град — у туђе место... Па још мирече: „Од главобоље ће патити; псето ће је ујести; имаће белегу на левом рамену"... Ама сасвим тако!... „Биће на гласу и богата"... Ко зна! Све може бити... Може тек једанпут да ми се јави у сну Свети Никола, па да ми каже: „Чујеш ли ти, баба-Гајо! Онде у ономе углу под оном кајсијом (погледа на ону страну) има пун ћуп дуката. Узми мотику, па копај у глуво доба; курбан ће ми бити бело ') жртва -) нослугу