Nova iskra

могу поделити у две класе. Извесне поларне светлости виде се у врло узаним границама, виде се само из неколико сасвим оближњих места и у свему стоје у вези са приликама самога места где се развијају; оне су дакле локалне поларне светлости. Највећи део посматраних поларних светлости спада у ту класу. Поларни предели нарочито обилују у таквим светлостима; тамо скоро свако место има и особити изглед те појаве, која се само на томе месту тако види. Друге поларне светлости имају ванредно велики круг простирања и виде се на много већим просторијама у исто време; то су т. зв. оаште поларне светлости. При том оцењивању ваља нарочито имати у обзиру висину и развој тих прилика. Неке од њих могу се узети као локалне, ма да могу у сгвари бити опште, само с тога што се развијају на врло великој висини, а неке локалне узети за опште само за то што се развијају на незнатним висинама, те изгледају пространије. Поларне светлости од краја авгусга до почетка септомбра 1859. посматране су на јужној хемисфери у јужној Аустралији (Мелбурн, Оиднеј, Аделаида, Брисбан, Баларат), у Јужној Америци (гребен Хорн, Чили, Концепцион, Оантјаго, Валпарезо), у јужним деловима Атлантског, Тихог и Индиског океана; на Северној хемисфери у средњој Америци (Сан Салвадор), на Антилима, Бахамским и Бермудским острвима (Гваделупа, Порторико, Јамајка, Куба), у Северној Америци (све државе у санезу, Канада, Њу-Фундленд), у сов. АФрици и Европи. Исто тако велики круг простирања имале су и поларне светлости из 1872. Такве појаве имају још и свој општији карактер. Локалне прилико мање утичу на њих и свугде се могу посматрати у исто доба. И сам развој њихов је ванредно величанствен, некада трају по више дана с кратким прекидима Честоћа поларне светлости у појединим местима на земљи пре свега зависи од њихових геогр. положаја. На екватору и по оближњим зонама до 5° или 10°, у колико до сада имамо података, поларне светлости још никако нису посматране. Поларне светлости из 1859. приближавале су се екватору на северној хемисФери до 12° а на јужној до 24°. Неке поларне светлости приближују се и с јужне стране ближе екватору, као што је светлост из 1744., која је посматрана у Куцко на 12° ј. ш. Поједиие поларне светлости доспевају до још мањих даљина од екватора. Ту се нарочито истиче канда светлост из 1117. коју су видели у Азији до Палестине. Нема никаквих извештаја из којих би се видело да су поларне светлости икада виђали у непосредној близини екватора. Поларне светлости све су чешће, у колико се већма удаљава од екватора. Тако на пр. по подацима Бетзкот-овим нросечна годишња честоћа за места на вашингтонском

меридијану износи: на 40° сш. 10 поларних евотлости; на 45° сга. 20; на 50° сш. 40; а на 55° сш. 100 поларних светлости; а између 55° и 62° сш. готово се сваке ноћи јавља поларна светлост. Међутим, прираштање поларне светлости са повећањем геогр. шир. у опште никако није равномерно. Оно је на пр. у Америци много јаче него у Европи, а овде оиет јаче него у Азији. Ако се дакле по Фрицу — спојо линијама сва места једнаке честоће поларпе светлости, онда тако добивене линије — т. зв. изохасме, — неће ићи паралолно са упоредницима, већ се са њима секу овде-онде н теку својим властитим правцем око земље. Због положаја магнетског сев. пола, достижу оно на сов. хсмисф . у источном делу Сев. Америке своју највећу близипу према окватору, а у западном делу Сев. Азије се највише пењу ка полу. Честоћа поларне светлости не повећава се стално ни према половима зомљиним. У оште постоји једна зона највеће чеетоћо поларне светлости кад сс може означити као правом домовином те природне појаве. Вона та захвата ширину од неколико степена, а по своме облику блиска је изохасмама: и она у Сев. Америци највећма прилази екватору, правац јој је сасвим сличан правцу неутралне зоне, само је она свуда обухвата. Она удара на СЗ гребен Сев. Америке, пресеца Медвеђе Море, Худзонски Залив и Сев. Лабрадор, пролази јужно од Гренланда и Исланда, пресеца сев. део Скаидинавског полуострова и Нове Земље и држи се свугде изнад сибирске обало. У колико се до сада могло продрети, запажено је, да су ноларне светлости ређо северно од те зоно највеће честоће, и да опадају и по броју и по сјају. У немачкој интернац. пол. експедицији Косћ је у Најну, на Лабрадору, посматрао како се скоро сваке ноћи извијају поларне светлости и то већином с необичним сјајем и живошћу, а дотле је први немачки одељак, који се задржавао у Кинга -Фјору на СЗ. Гренланду, забележио само мали број значајнијих светлости. На јужној хемисФери по свој прилици постоје и у том погледу исте околности као и на северној, само тамо изохасме обилазе пол можда на много ужој граници но овамо. Не треба губити из вида да речени подаци о општем току те појаве важе само за целокупну земљу. У појединостима јављају се знатна одступања према локалним приликама. Тако на пр. у поларним предолима, гдо поларне светлости локалног карактера веома јако бројно претежу над светлостима општег карактера, чак и у оближњим местима постоје знатније разлике у честоћи поларне светлости. У одељку који је на реду, придискусији периода поларно светлости видећемо, да ни изохасме нису сталне линијо, да се и оне померају чак и у краћим размацима времена. (КАОТАВИЋЕ СК)