Nova iskra

— 218 —

Хајирих Није ни Адам у рају знао. ЈГарох То су тек речи — не значе ништа; Оне безбожност не могу скрити. Мени је жао, ал' штедет' не смем : Имате жену и децу

Хајнрих ЈГарох

Ког још ?

У цркии нисте; брда вас крију; По цео месец нема вас кући, Где жена чезне, а деца ваша Гледају сузе што због вас лије. Хајирих (после дужег ћутања, узбуђен) Кад бих те сузе збрисати мог'о Ја бих и хтео, али не могу! Осећам јасно савладан тугом : Није ми дато да тешит' могу. Јер ја ко љубав, обновљен њоме, Богаства свога не смем прекипљај Давати њојзи, јер моје вино Њој жуч је горки, сирће и отров. Зар који канџе соколске има Да ббног чеда образе глади? Сачувај Боже! ЈТарох Та то је лудост, Безбожна лудост. Јест, тако велим. Мајсторе, ја сам потресен, збуњен Грозном тврдоћом вашега срца. Зли дух и смисли и сврши шалу Под ликом Божјим... да, морам рећи: Ужасно, како још никад није. Ви о свом делу тако бунцате.. . Не осећате л': да већи ужас Још безбожничка не смисли глава. Радије ја бих све грозне казне, НЈто их је Господ на Мисир слао, Молио опет на све хришћанство, Нег' видет' свршен ваш храм ужасни Молоха, Вала и Велз&вула. 'Га вратите се свести, хришћанству! Још није доцкан. Девојку даље, Ту развратницу, вештицу гадну, Ту заводницу и дух проклети. Ударцем једним страшило тб ће У прах отићи и спас вам дати. Хајнрих Врућичном, боном, под руком смрти Она ми дође и здравља даде. ЈГарох Смрг сто пут боље од таквог здравља! Хајнрих Мислите о том како вас воља, Али ја уђох у живот нови !

Живим, и за то њој хвалу дајем, Док смрт ме једном гог не разреши. ЈТарох Крај нек је свему. До главе своје у зло сте пали ; Паклбница вам, украса рајских, Снажно вас држи. Доста. Дл' знајте: Вештичјих јоште и јеретичких Гломача има — и сад ко некад. „Глас народа је глас Божјег сина.* Сва ваша дела безбожна, тајна, Нама су знана. Ужас и мржњу У сваком буде. Можда се покрет Уздржат' не да, те ће се народ, Светиње своје од вас да брани Руљама дићи и разрушиги Радиште ваше Хајирих (после ћутања мирно) Па добро. Чуј ге! Ја се не бојим. Када ми жедни, Ком пружам пехар хладнога вина, Избије пехар из руке моје Добро : нек жедни, он гако хоће Ил' Усуд његов ; ја нисам кривац. Нити сам жедан, јер — ја сам пио! Ал' ако когод, обманув себе, Злобно се дигне противу мене, Свог дародавца — те кал се мрака Проспе на светлост у души мојој: Ја знам шта хоћу, ја знам шта могу! Многа сам звона разбио до сад. Могу још једном дигнути чекић На звоно што га излила маса Од жучи, зала, сујете, злобе (Да би се чула сва глупост њихна) Ударцем једним свег да га смрвим! ЈТарох Успеха желим! Збогом. Ја сврших. Грешнички коров ишчупат' из вас Не може човек: Бог нек вас чува, Сад да вам кажем реч једну само, Реч покајање. Једног ће дана — Сред тиоревина маштања твојих У срце твоје удрити стрела: Нит ћеш умрети ни живет' моћи. Свет, себе, Бога, рад — све ћеш клети! И тада... тада мене се сети. Хајнрих Сграшила кад бих смишљао себи, Од вас бих, попо, умео боље. 'Го што бунцате — то неће биги. Од ваших стрела ја сам сачуван. Неће ме, попо, ни окрзнути, К'о што ни нвоно, знате га добро, Што сада на дну језерском лежи, Никада више зазвонит' неће! ЈГарох () хоће, хоће! Пам гите добро! ЗАВЕСА (паотавиКе се)