Nova iskra

— 196 —

Слапуј

лавујева песма у лугу се ори И разноси миље из премуних груди; О нади, о вери, о љубави збори, Чезне и опија, заноси и жуди.

Не шумори лишНе, ветрић не полета, Брзоплети поток не хи га, ужива; Лепгир се опија мирисом са цвета И с песмина миља слатке снове сника.

Разлива се песма и казује трага Извора опојног надања и жуди Копцу крвожедном... Преста песма драга Под кашдама оштрим. Кобац тако суди... Зазорила зора, исток рујем лије; Сунце нових нада пробуђене зрачи. Тек крваво перје (ко ће знати чије?) Јаву слатких снова ремети и мрачи. Р. Ј. Одавиц

м а ]

4-

II. мајеве иесме другога ранга то су његове политичке и патриотске песме. И ако оне, иначе, не спадају у исту врсту песама, оне, код Вмаја, за нас, заједно, потврђују даље општу карактеристику његове поезије и чине његову слику као писца и као човека јаснијом и потпунијом. И у политичким и у патриотским песмама осећање је главно; у овим другим оно је, чини нам се, ,још претежније него у политичким, јер је осећање у патриотским песмама увек шире и чистије, то је љубав према земљи у којој смо се родили и према народу у коме живимо, за које су нам везане толике успомене, које су од утиска иа нас и које чине, тако рећи, део саме наше личносги; док је осећање у иолитичких песама врло често мржња према противницима наших политичких, пролазних уверења или чак и само иаших личних интереса, суревњивости, а у сваком случају то је израз најосновније, непосредне друштвене борбе за опсганак. И док је патриотско осећање једно код чланова једнога народа, дотле су политичка уверења врло разнолика а осећања вазда двојака. Отуда је патриотско осећање основније и више поетско него политичко, ма да код појединаца некад једно, некад друго преоблађује. Код Змаја су она била, од прилике, подједнако јако развијена и он се, с правом, убраја у наше најзнатније песнике патриотских и политичких песама. У првима он има такмаца, и Орпска Књижевност, која обилује писцима патриотских песама, дала је и неколико правих патриотских песника, од којих неки, у том погледу, стоје над Змајем; 1 у политичким песмама Змај је усамљен; он је не само наш

I

најјачи политички песник, него и Једини коме се то име

може дати. За нас су и патриотске и политичке песме Змајеве у своме осповном тону израз оне широке, неиндивидуалистичке личности Змајеве; оне имају природан, алтруистичко-иоетски елеменат и у том основном тону оне су само шири и даљи израз оне основне жице, породичиоалтруисгичке, која се огледа у његовим „'Булићима" и „'Вулићима Увеоцима." И заиста, и међу тим његовим песмама има песама с патриотском тенденцијом, као што тога има и код других наших песника, тога мешања љубавног осећања с патриотским или другим каквим (на пр. винским), због чега те песме нити су љубавне, у правом смислу, нити су патриотске, него нешто што чини одлику само српских песама, као што се каже да има нешто што чини одлику само српских послова. У „Ђулићима" песма „Мати сину код колевке" спада у ту врсту Змајевих песама, а тако исто и последња песма из „Ђулића Увелака" која је много боља, а почињо познатим стиховима: Нешто си рећи хтела Кал, више ниси могла; Уста ти беху нема, — Ал' суза ти комогла. У њој је као неко објашњење Змајевих многобројних дечјих песама. То је нежна песма бола за изгубљеном децом, која говоре из очеве визије: „Де год .је Српче које, Љуби га, ради нас!" То је лепа песма, мека и пријатна, и стоји у реду још неколиких песама Змајевих те врсте и те вредности („Памтите децо!" и „Дижите школе!") испеваних у српском духу и с патриотском тенденцијом. Од Змајевих чисто патриотских песама ваља поменути његову „Вилу," најпознатију и најомиљенију, можда,