Nova iskra

спржена; жита невесело оборила своје главо, а кукуруз стао, сав унреден, малаксао, без снаге и живота. На таквом времену ми смо имали подносити највеће терете, од ранога јутра па до мркле вечери. И оно мало времена за одмор прође нам у непрестаном сељакању, од шатора до шатора, од дрвета до дрвета, нигде се не можеш скрасити. Војници полумртви, јадни и бедни, скроз и скроз мокри од силне припеке, тромо се вуку по логору, уста им сува, језик се једва креће и реч једва да склизне са њега лено и малаксало. Није било никакво чудо, што смо, поред редовне дужности, гледали да избегнемо стотине оних ситних зачкољица, ко.је се тако ревносно траже, а које физички више умарају но сав заморни рад у пољу на вежбању. После „вољнога" свако је тек гледао да га нестане у каквом жбуњу. Лука је и овде био изузетак од нас свију. Ако је ваљало потрчати и брзо послушати, он је био међу првима. „Лука, да носиш расход!" „Разумем, г. наредниче!" „Лука, иди за коња!" „Разумем, г. капетане!" То су били сви његови одговори; а није умео и није се хтео извлачити. Лице му и при том увек благо и насмејано, зној кипти са чела, а он извади шарен, везен рубац, успомена његове љубави у селу, отаре зној и опет трчи даље. Упитах га два три пута, зашто се не склони мало, кад има и млађих војника (он је био већ у списку „старих"), он само слегне раменима и доброћудно се насмеје: „Зашто бих? Проћи ће и то већ. Није тешко мени од рада", и одлази. А и сами оФицири волели су некако да свукуд њега шаљу. Знали су његову хитрину и поузданост. Осим тога Лука је нарочито умео да „заповест" изврши до ситница; никад му се није могло пребацити да штогод изостави или дода од своје стране. Па и поред свега тога безбројнога и тегобнога посла, живот би се наш ноказивао у правој боји тек са падом саме вечери. Онда и жега мало одумине и снага се поново почне враћати у наша изломљена и малаксала тела. Настане жагор, смех и весеље и по мало па се заборави на сву ону муку и невољу, што нас преко дана тако усрдно гони. Било је међу нама и свирача и певача; и кад преко равног и широког поља у насталој тишини одјекне глас сеоске ®руле или се захори ситно ћемане, онда осетим лепо, како крв стане брже струјити кроз заморене жиле, дамари отпочну јаче ударати, а уморне ноге, не познавајући више умора и тегобе, окрену преплетати ситно и брзо као да се месецима није ништа радило. Тако је било сваке вечери и то још једино било је у стању учинити да заборавимо ону тешку атмосФеру око себе, чији је ваздух пун невоље и грчине. Али зло је тек имало доћи. Некако баш у средини лета добисмо новога наредника. И ако ци код старога није било све баш понајбоље, ипак он нас је склањао и чувао

коликогод је могао. Тек доцније видели смо шта нам је он вредео. А кад дође нови наредник, наста и са свим други живот у чети. Не да кажеш да је долазио од његове строгости, строг је био и наредник Марко, али, али... Ово је био човек буди Бог с нама. Ништа њему ниси могао угодити, па свећом да светлиш. И вика и псовка и гадне речи и све.... Јеси ли што скривио, онда бери кожу на шиљак. А згрешити код њега могао си данас стотину пута. Ми смо сви мислили онда, да у његовој глави нису чиста посла и нисмо се преварили. Доцније, кад смо већ извукли своје, њега су отерали некуд у администрацију. Замуче живот у нас. Нисмо као пре једва чекали да падне вече и да се заори песма и свирка. Сахрани Боже! Сав тај лом у чети није се смео више чути. Ни честито да се разговоримо један са другим, већ бежи у прикрајак и кукај и јадај се. 0 одмору каквом нисмо могли ни мислити, једино ноћ што нам нрође без трзавица, па и она немирна, пуна свакојаких ружних снова. Ове оно о чему смо дан и ноћ мислили. На малога Луку беше се нарочито окомио. Ја и данас не могу себи да објасним, од куда сва та мржња према њему, који ни мрава није хтео згазити. Али тако. Једило га зар његово мирно лице, његово у неколико сервилно нонашање. А зар смо и могли друкчије? Томе су нас учили. Гледао је да му иађе и најмању ситницу неисправносги, и онда би се сва дужина његова ужасно мршава раста исправила у иотпуном триумФу своме, преко цедог лица расплинуо би се широки злуради осмех и у пози, као да је највећу битку задобио, рекао би: „Ето, ето видиш оно гато сам ја казао! Нико да послугаа! А гата сам ја овде? Старегаина какав или не?... Упамтићега ти то мени, гејо!...." И онда опот са злурадогаћу на лицу почне исграживати и најмању ситницу, причати од Кулина Бана и набрајати од реда као баба зрна. — Сви ти процеси вргаени су свакога дана, на један исти начин и у истом облику. А крај свему био је кратким, пискавим гласом: „На рапорт!" и лице бг, ,ло нријатним осмехом самосазнања, да своју дужносх *иЈ?иуно разуме и да је вргаи само у оквиру тачности. Гледао сам вигае пута малога Луку пред њим и би ми га веома жао. Али која корист? Нас је све грејало исто сунце и сви смо били исте судбине. Лука би стајао ,,мирно ? ' пред њим, а лице би му догало потпуно бледо као да је без капи крви, и овда онда само затворио би очи. А кад их је поново отварао, није било вигае радости у њима, а није било ни бола или жалости, већ само тупи ужас и немоћни страх. Јесг, кад би он могао јурнути на њега, кад би му могао довикнути: „Зар има грубљега гејака од тебе ?...." али дугачки наредник био је куд камо снажнији од њега, а осим тога био је и старији. Еолико је пак Лука полагао на свога старијега, то сам ја врло добро знао; могао си га на месту убити, он зацело не би писнуо.