Nova iskra

— 47 —

члије. Кон. се пропе на задње ноге. Увијутак и бух с обале у Л.аб! Укочен погледаше на мутан пљусак. За мало па се појави и кон> и јахач, на велико чудо посматрача, ко.ји помислише да је заглибио у дну Лапском. И митрополит се јако обрадова, па нареди да га чекају. Дедиловац пође уплов низ Лаб и кроз двадесет минута нађе ониску обалу и изиде на другу — десну страну. Трком дотрча на место, баш према владици. — Ево ти хиљада и триста гроша, о деспот-е®ендија! — подвикну Дедиловац и руком учини мало неучтив покрет. Владика, се сети, пребледе као нлатно и погледа на нопове и жандарме. Ови окренуше пушке.

— Оставите га. Нека скрси врат — рече владика и злобно га погледа. И би му страшио тешко што обале Лапске ометају његовој власти. - Збогом, свети владико! Виђећеш ме као што си појахао мога коња... Похвали се у Приштини! — довикну поп-Милосав, па ободе на север. Кад мало одмаче, окрену револвер у висину, те шест метака још боље охрабрише беснога коња. Владика махну руком да се полази. - Аргос!.. Проклество и на тебе и на твоја кућа!.. Анатема!.. Аргос!

Моснва, 1905

Григорије Б ож° ви *1

е љ а

1Јоже, кад једном мине живог ови И ти у слави будеш онај исти Бог правде вјечне, свега извор чисти, И твојом вољом буде свијет нови : О, тада, мене у лептира створи А жене дивне нек су руже миле, И моме срцу врелом твоје силе Подари огња и рај му отвори:

Са једног цвијета да другоме хрлим, Да пијем сласти и да силно грлим Створове наге што их сјај облива, Па љубећ тако душом, срцем страсним Нека изгорим на ружама красним И нек ми пухор у њима почива... А<ле^са Шамтиђ

6 зкачају кауке о свету популарно космографско предавање ЈТрофесор ју1. <ј . дндоновић (наставак)

Планета Меркур \ Ф истим приликама као и Венус, налази се и планета Меркур, који је до сунца најближа планета, и који би се могао такође разликовати на зорњачу и на вечерњачу, када само не би био веома близу сунца, те се због јаке сунчеве светлости много теже налази на звезданом небу. Меркур се виђа само, када је нобо веома чисто, а но заласку сунчеву, и то само када његова иемирна, треперива и блисгава светлоет вадвлада вечерње руменило на западном небу.

Име Меркурово долазиће на сважи начин отуда, што.је он веома близу сунцу, и што је и бог трговине и саобраћаја Меркур, по митологији, са Аполоном веома често у вези. Меркур се бележи знаком налик на палицу, око које су змије обвијеио (^). И на, Меркуру се виде мбне исто оиако као и на нашем месецу и Венусу. Обе ове планете, Венус и Меркур, ближе су сунцу од наше земље и окрећу се око сунца по путањама, које наша земља опкољава, и с тога се обе ове планете и зопу 40/1,6 иланете.