Nova iskra

ежна човјечпјога ?" (Јеианђсље по Луци, глава 22, стр. 45 до 50). ^крка (сликао Бела Чикош Сесија). — Кирка је, ко Одисеји, кћи Хелиоеа и Перзе, а етаиовала је у једном дворцу којн су чували вуци и лавови. Све сапутнике Одисојове, што их јо бура бацила на њено острво, протворила је била у свиње. Али Одисеј, добивши од Хермеса једну травку иротив њоних чаролија, избави све другове своје од еудбине коју им беше наменила Кирка. — Тај моменат нредставља и ова слика одличног хрватског сликара Вело Чикоша Сесије. ЈТовратак са трга (сликао Ј. Вјешин). — Посетиоци Прве Југословонске Изложбе сећају се још ове одличне радње брата Чеха Ј. Вјешина, који је своју кпчицу иосветио сада искључиво бугарском народу, у којем и живи од неколико година као ирирођеии Вугарин. Још нре доласка свог у нову отаџбину, Вјошин јо био врло добро нознат и цењон јевропски сликар словачких мотива, а сада је то исто са својим сликама из бугарског живота. Јјајка (еликао Ф. Восел). — Ова је слика била један од пајлеппшх украса Прве Југословенске Изложбе. Зналачки погледи на њој су со нарочито задржавали, дивоћи со пуно уметничкој изради њеној. Она је сада у власништву Њ. В. Краља Петра I. Скиу за празнкк (сликао Б. Волцо). — Већ се примичу Влаги Дани, а син је далеко од дома. Мати је штедела пару но пару од кућевних трошкова, а сада сву уштеду шаље свом сину, да и тако осети радости о великом празнику. | Јоскл Јурај Штросмајер, вискуп ђаковачкк (вајао Р. Валдец). Вратски нам хрватски народ изгубио је пре

кратког времена свог највећег сина и народног добротвора, Јосипа Јураја Штросмајера. Наншм читаоцима већ је добро позната, из политичких листова, ева величина овог хрватског губитка, а ми данас износимо само њогов лик, да чптаоцн виде великог човока који је целог свога века оличавао најлешпу и најносебичнију љубав према свом народу. Дафнкс к Хлое (слнкао М. Мурат). — Да®нис је син Хермеса и једне нимфс . Вио јо љубимац богова и људи, и пасао .је етада своја у подножју Етне. Нека краљевска кћи, љубоморна на ДаФниса због његове л»убави са ноком нимфом , опије га вином и д01 !еде до новерности према њој. Љутита и увређена ним®а казни га елепилом. Носроћу евоју блажио је Да®нис песмом и свирком, али, онако слеп, сурва со једног дана са, високо етепе н оетане мртав. Из места иа које је пао — потекао јо извор свеже воде, око којега етановници тога краја сваке године прослављају уепомену ДаФниса. — Хлое је девојачко име, врло радо помињано у пастиреким пеемама и романима. У овој бајци замењује ону нимфу. )\рнаутскк младенцк (®отогр. снимио Вран. Ђ. Нушић). Досадашњим сликама са Косова прилажемо и овај снимак арнаутских младенаца. Овчар са Јавора. Овај аматерски енимак приказује нам пастира стогодишњака са Јавора. Наша жеља да објављујемо и аматерске ®отогра®ске радове, још никако не можо да се оствари како бисмо желели. Овај лепи спорт, и ако се довољпо ногује, показује још вазда врло мало чисто уметничког успоха. Аматере и опет молимо да нам шаљу своје најбоље радове.

Човек к лркрода. Човок је чедо природино, везано за њу нобројеним концима и — конопцима. Ту везу исказујо наивна народна машта причом о Уеуду; ту везу осећа сваки од нас, ночев од тешког или лаког терета иаслеђа, па до свакодновног расположења, које са туробним пебом буде тужпо, докле нам пролетњи дах ириродни иепуњава душу

надом и весољем. Ту снону између неорганског и органског свота, измећу васионе и земаљских стаиовника уочили еу етари астролози; отуда њихова гатања о судбини човечјој ио звездама небесним. Што су они некада чинили у неком надахнућу, са извесним предосећањем, без дубљих разлога, то сада поступно и наука проналази и правда, као да јој је суђено да се у вечитом ритму таласа између старога и новога, потврђу.јући новим оруж.јем старе истине, које су као чувства тињала у народио.ј души, обучена у прастара народна веровања и предања. Таласно треперење, којо важи за топлоту, светлост и електрину, као да важи и за научне иетине уопште. Народ осећа, машта и верује, наука тежи, мисли и доказује. Народ вероваше да се брадавице могу залечити