Nova iskra

— 136 —

подаје ономе гато се зове тиранија другатва, разуме се само на своју гатету. Који су то обзири о којима свако мора да води рачуна у друиггву, ствар је и сувигае позната не само одраслим /евојкама, но и миого, много млађима добро васпитаним, и сви ти обзири скупа требало би да су само један мајугани иакалемак на личност сваке девојке; пегато гато је потребно, али у исто времо гато је само споредно. Оригиналност сваког девојачкег типа не сме да трпи ни најмањег упггрба од онога гато се зове другатвена коивенцијоналност. Ето то многе иагае девојке но знају п велики део својих година проведу у једиом од најнекориснијих нослова: у неговању многих бледих Формалности а по упуствима које им такозвано „другатво" прописује. Отуда долази да оне у маси, већини, све некако личе једна иа другу, и у мислима и у понагаању имају много гааблоискога. Ту је другатво било јачо од њих и њихових, бага у разноликости, лепих девојачких природа, и у врло мало калупа уобличило ие само њихове тоалете, ио и њихове речнике, и њихове мисли, и њихова знања. Вудите једиога дана на десет разиих страиа, у десет разних група нагаих Београдских девојака, и будите увереии да I. ете бар у девет чути скоро једно исто разговоре, и да ћете, а то је оно гато је највигае за жаљење, међу њима ретко наћи оне праве, оне тако лепе другаричке инитимности, која је сама по себи .једна од најлепших, чак ћу рећи, једна од најпоетичнијих страна девојачке природо. И ту је другатво са својом лажногаћу и поврганогаћу учинило своје: гаирока, безбојна поља уништила су оне мале дветне оазе, са којих се непрестано ширила здрава и пријатно заногаљива свежина. Нема вигае код данагањих наших дево.јака, изгледа чак да не може вишо ни да буде оиих лепих слика из девојачког живота који се проводио по кућама између вршњака и другарица далеко од улице и света. Нема више оне тајанствености, оно скривености у којој су се поред матера својих развпјале, и у којој је било тако пријатно сањати и то само лепо сањати. Због промењених другатвених нрилика данашње нагае девојке не живе впгае тако. Другатва, и то већа другатва, улице, гаеталигата и хучне забаве, средине су у којима се оне, или бар велика већина њих, крећу радије и чегаће но код својих кућа. Под притиском лажних другатвеиих конвенцијоналности, оне и не осећају колико таквим животом у ствари губе; колико саме раде на томе да гато више депоетизирају оно негато велико, сјајно и светло гато се у свим временима подразумевало под речју девојка. Ја овим нећу да хвалим баладе, романсе и трубадуре, нпти да певам оде нреслици и плавим Маргаретама, нећу, није ми то намера; хоћу само да кажем: да су девојке које су се до удаје своје вигае развијале уз скуте матера својих и под окриљем родитељскога крова но у гаироким другатвима, да су, велим, такве девојке ближе било оној вечно идеалној слици девојачкој, но гато су данагање. (А ја то кажем зато, гато сам дубоко уверои

да јо оно што се зове куКа најшире и у исто времо иајилемснитије иоље рада за свако женско чељаде). Оне су у младића развијале много више оно слатке, заношљиво чежње, кроз коју младићи нролазе као кроз какво чистилиште, но данашње. Тим хоћу да кажем, да све дапашње девојке и маторијално и духовно губе тиме игго се дају свакодневно видети; гато много вигае пажње поклањају свету и његовим прохтевима ио најужој иитимној средиии: родитељској кући; гато на гатету и на угатрб сво.ј много вигае брину о другима но о самима себи, о туђим потребама ио о иајпречим својим. Истина, ми сви знамо да су те павико њихове догале с временом, да буду у доба у којђм живимо. Данас со мисли: девојке, да би се удале, треба да излазе, да со даду видети, јер је све јача утакмица у томе погледу, све је вигае неудатих девојака захваљујући томе, гато је и иага Београд полако, полако, али већ несумњиво ступио у ред већих градова у којима је тако тегако живети, а све су девојко за то да се удаду, „да иду својим путем". Тако се мнсли, бага као да је главио средство за удају нгго чегаће похоћење гаироких друпггава. Само, идеално узевгаи, зар се таквим мигаљењем но баца једна врло ружна сенка на девојке у онгате. Нису Београђанке само девојке које треба удавати, но су пре свега дево.јке. Оне су, или би бар требало да су, она.ј елемонат који зажижо најилемеиитије искре у грудима младића, и тако све вигао маха даје ретким особинама велике народне дугае. Оне су, или би бар требало да су, најчистији представници свега гато јо највеће и најсавргаеније у свим срединама и свим временима. „ТГа ваљда пма таквих девојака и у нагаој средиии" ?! рекао би ко. — Има их, и јога како их красних има. Али, ако и таквих има, загато да већина не будо таква или бар ириближна таквом девојачком типу. А да већииа буде таква у многоме зависи од њих самих. Има, на пример, у нагаих Београдских девојака једна црта која би мпогима, који нас не знају, изглодала страгана и невероватна, а то је да нису довољно религијозио. Не мислим тиме да кажем, да би оие требало да само чегаће иду у цркву но гато иду, али хоћу да кажем, да би њихове девојачке појаве много узвигаеније биле и врло много добиле и самим тим, гато би мало вигае мисли, љубави и уздања поклоииле оној великој сили и иптелигонцији која управља световима и судбииама људи. Бојим се да ие претерам, али мени се чини, да се таквим мислима нагае девојке и не баве, или бар да је нојава таквих осећања у њих врло велика реткост. Мсђутим, ако осећање слабости, мајуганости и нокорности, па ма у ком то облику било, личи људима, у женскињу не само да то осећање личи, но је једна врлина вигае. Доказ: нагае старе мајке, у којих су осоћаји богобојажљивости били најбољи путовођи и на|боља брана против свега неваљалога. Па онда, у данагањим данима, на које смо и ми морали наићи идући за оним гато се зове култура, највећа нажња нантих девојака, бар колико сам ја могао видети,