Nova iskra

— 143 —

Мисли Вељко што ће и како ће: Могб би се кроз Турке пробити, А зазор му Б.шу упустити, Да је пале и поробе Турци Код ашвога војеводе Вељка; Све мислио, на једно смислио, Па је ситну књигу накитио, Књигу шаље Смедереву граду На колено ВулиКевић-Вуји: „Брате мио, Вулићевић-Вујо:

„Да се мени у невољи нађеш". Писмоноша, момче поуздано, Кроз турске је промакнуло страже, Носи књигу Омедереву граду На колено Вулићевић-Вуји. Једно јутро ире јаркога сунца, У присоју Ртња голомога, Ту се прамен заиодену таме, А од царе коњске и јуначке.

Томислав Кризман „Ил' не чујеш, ил' за ме не хајеш, „Где су мене јади задесили ? 7 ,Оилни су ме опколили Турци, „На Бању ми с војском кидисали; „Нестало ми хране и џебане, ,,И мало ми остало момака, „Те не могу џевап' дати Турком; ,,Већ ти дижи своје Смедеревце „И са њпма Јасеницу љуту, „А поведи побратима мога, „Побратима Чарапића Тасу, „Чарапића, јуначкога тића, „Који знаде мегдан поделити „И с Турцима боја учиннти; „Хајде Бањи, што год брже можеш,

Позна Вељко, да му помоћ иде, Од радости на ноге скочио И својега Кушљу иојахао, Па не чека да му помоћ дође: Не зна Вељко, кол'ко води Вуја, Те се боји, разбиће га Ту]»ци, Пре нег' дође до боја крвава,Већ кроз турски логор ударио: Кушља лети, Вељко пушке пали И Турцима гласно довикује: „Беж'те, Турци, ето Хајдук-Вељка!" Плахо га се препанули Турци, Гомиле се њине раздељују, Нико Вељку да заетави пута! Кроз ордију турску пролетео

Затон