Nova iskra

— 158 —

у којој со у народу са иобожношћу нриповеда; није то више онај необичан човек, што је целоме једном добу дао своје име. Ми имамо у место тога нред собом човека, који живи животом најобичнијих људи. П јж чаши вина, после обичне вечере, он води оштроумне разговоре са „друштвом округлога стола" у своме замку Сан Оуси у Потсдаму (на слици Та/еЈпшЛе) ; он се прод својом дворском свитом забавља свирањем у омиљени му инструменат Флауту (на слици РШепкотегГ) ; са својим хисториским штаиом, који одмах нодсећа па костобољна човека, и са бурмутицом у десној руци пролази он кроз народ који се сакупио да га поздрави (на слици Ргге&Нсћ <1ег Огоззе аи( (1ег Еегзе). На свима овим сликама срета нас исто подругљиво, скептично лице; висока, снажна Фигура старога Фрица, у ушшорми, коју је уметник у музеју верно снимио и дугмад јој савесно избројио. Нигде није приметан покушај, да се прикладним средсгвима изглади одвећ прозаичан утисак ових сцена. Овде иам се и нехотице намеће једно ноређење. Рембрантова ТТо&на етража оставља дубок и трајан утисак, ма да је догађај, који се у љој илуструје, сасвим обичан. Ну она ништа друго и није до химна светлости. Једна најобичнија сцена преобраћена је на тај начин у бајку; свакидашњица је добила свечан изглед и много достојанства. Ништа од свега тога у овим сликама из живота Фридриха Воликог. Пред њима човек но добија никако утисак, да је то кака необична личност, пгго је ту представљена. Ми осећамо свугде да је ове слике радила рука једнога великог илустратора. У својим младим годинама Менцел беше нрипуђен да илуструје једну хисгорију Фридриха Великог; у другој серији својих илустрација ои је дао верну слику ушиорама и ратне онреме у војске Фридрихове. И ове велике слике, рађене масним бојама, дају се замислити само са неколико безначајних Фраза, исшгеаних испод њих или над њима. Исти утисак ироизводе слике, у којима је иредстављон цар Вилхелм I. Нарочито Круниеање у Кенигебергу. Представљеи је опај театрални моменат, кад краљ, окружен великодостојницима и дворанима, диже мач и изговара заклетву. Требало је у слику унети сто тридесет и два портрета људи, који имађаху амбицију, да будућност зпа, како су и они у тренутку овога свечанога чина егзистирали на овој, пуној таштина, земљиној кугли. Требало је сва ова равнодушна лица ставити једно поред другога, чувајући се веома обазриво, да не буде иснуштен из вида ранг, који она имају, и достојанство, које она у друштву уживају. Ми с тога не добијамо утисак, да су се ови одабрани људи ту скуиили као сведоци једнога великога чина, већ имамо нред собом једно друштво које је ту само за то да би било насликано. То су управо личности, што су иред сликаром „седеле". Физиогномија ових људи издаје, да је иоглед уметников почивао на сваком од њих. Осим ове особине илустратора, коју је Менцол из година своје младости наслодио, избија овде на видик још једна особина његова. Менцел је иридошлица. У младостн сиромашан илустратор диплома, позивница, проспеката, јеловника, карата; у зрелим годинама сликар на једноме од најмоћнијих дворова европских. Придошлица у животу остао је иридошлица и у уметности. Оликајући околину Фридриха Великог Менцел је имао да представи оно исто друштво, које је Генсборо (вшпвђогои^ћ) у Енглеској у исто доба сликао. Веше то за последњих дана оне рококо-периоде, која је у Вато-у (Ћ^аНеаи) нашла свога најизврснијега тумача. Краљ и дворска породица најелегантнија су лица у држави; миниетри, генерали,

кардинали, научници, уметници, све су то галантна господа, људи добра тона и лепо васпитана укуса. Ово друштво лаких, етеричних дама са белим, нежним удовима; витких, стаситих каваљера у кокетно намештеном оделу имађаше своје иарочите иокрете, као и свој нарочити језик. Мучно би било замислити, е се у оно.ј лакој, кокетној архитектури, каку нам представља замак Оан-суси у Потсдаму, кроћу Фигуре тешких корака, претрпане тешким украсима. Како се складно допуњују слике Ватовљеве са својом околином у замку Потсдамском! Сасвим је друго друштво, које нам Менцел износи. Све су то придошлице, које доводи у неприлику нова средина, у којој су се нашли. Тешко кретање удова, као и тежак ток мисли; ћошкасти, мало естетични гестови, као и усиљено изражавање у читаву хаосу од реченица. То су Немци, којима, да се послужимо речима Фридриха Великог, „недостаје језик и укус". Менцел нарочито воли друштво ових људи; он шта више осећа задовољство, да слика придошлице. На слици „ВаШоирег" веома обраћа пажњу један високи господин овога жанра. Са зделом укусна јела у једној руци, шапо-клаком, у другој руци, доведен у велику неприлику ири мучноме осећању глади, он је тешку ситуацију, у којој је немогућно помоћи се само са две руке, решио на један доета комичан начин. Шешир је нашао своје место међу ногама; проблем је срећно разрешен. Облапорно прождире своју вечеру ова личност, нимало отмеиа изгледа, не паштећи се много око тога, што је изложена смеху пакосне публике. И покрети Фридриха Великог вређају често пута својом грубошћу. На слици „РпесШсћ (1ег Оггозз аи!' (1ег КеГве", пепријатпо осећање производи онај његов покрот леве руке. Ни држање тела његова при свирању у Флауту (па слици „Р101;епкопг:егг") није приличио једноме чеду рококо-пориодо. (СВРШИЋЕ СЕ)

* ПроФ. Милан Вујановић (Београд) поднео је Архијерејском Сабору Краљевине Орбије свој превод пробраних беседа владике Босијеа „Похвалнице, беседе на разне велике нразнике и посмртни говори". * Богдан Ж. Ђорђевић, учитељ у Земуну, довршио је и сада разапшље „Учитељски Календар и Шематизам за годину 1905." — Цена је календару 1*20 круна, (1-50 дин.). * У издању уредништва „Гласа Српства" штампана је књижииа „Јапан и Кореја". Ово је онис земље и народа, написао га Ј. И. Рудњев, а с руског превео X. Цена 80 пара динарских. * Из штампарије С. Хоровица (Београд) угледала је света нова књига „Психичке Студије. 1. Шта бива иосле смрти? 2. Гласови с оног света." Дело је проведено са Француског (али се не помиње ни писац ни проводилац), у воличини је 8°, а има 84 страие. Цона није озиачена. * Бран. Б. Тодоровић, наставник у Орп. Краљ. Трговачкој Акадомији, превео је и штампао дело Д-ра Ј. К. Крајбига „Контокорент, текући рачун". Књизи јо цена