Nova iskra

— 268 —

Он је поставио неколико важних оормула астрономских. Главни његови радови налазе се у н.егову велнком делу ЕшкЈатепк азкопопиае. В. Хершел (1788. —1822.) Хершел је усавршио средства за иосматрање много јаче него ли његовст нретходници. Он је сам градио телескопе, од по 9 метара жижина одстојања. Тпм својим телескопима отворио је многа блага небесна, која до тада беху готово еасвим непозната. У својој астрономској каријери имао је ретку срећу да 1781. открије планету Урап. Нешто доцније пропашао ,је два сателита Сатурнова, два Уранова; одредио је трајање ротације (обртање око осе) Сатурнове и његова прстења. Он је принео важних резултата о физичком саставу Сунчеву и планета. Ну најлепши су његовп проналасци из области звездане астрономије. В. Хершел је први упознао релативно кретање код двојних звезда, на којима је извршио многобројна посматрања. Та посматрања насгавио је његов син Ј. Хершел, а доцније руски астроном В. Струве. Данас у астрономији постоји врло важна грана о мерењу п израчунавању путања двојнпх звезда. Одредба светлосие јачине звездане довела га је до приближног израчунавања даљина од нас за поједине њихове величине. Он је обратио пажњу на кретање целокунног Сунчева система кроз простор. Хершел је отпочоо нсобично важап посао, да изврши пребрајање звезда. Није било ни мислитп да су се могле пребројити све звезде, које се виде и у наЈЈачим телескопима. Било их је по свој прилици на 20 милијона. Он је управљао свој телескоп на разне стране неба и бројио је, колико има звезда у његову пољу. 'Гако је био цело небо иоделио у извесне површине. Претпостављајући, да све звезде нашега неба прииадају Кумовској Слами, да су подједннко растурепе и да његов телеског допире и ван гранпца Кумовске Сламе, утврдио је облик тог колосалног нојаса од звезда. Кад је он отпочео испитивати иебулозе и звездана ја,та, било их је позиато око једио стотине. Он их је ностепено открио на 2.500 и поделио их у класе. Данас их већ има на 10.000 Хершел је држао, да су небулозе системи који се тек стварају, да се оие постепеио скупљају и да ће се најзад од њих паградити звезде; да је свако звездано јато, било оно данашње било које ће се тек наградити, слично овом особитом јату звезда, коме принада. наш Супчани систем т. ј. Кумовској Слами. Из овога се види, како је величанствено схватио ои склоп целе васпоне. Нека његова мншљења имају се у иечему променити. Али кад се сетимо да је спекторскоп многе небулозе разбио у звезде, а многе су ипак и код тог средства осгале као праве небулозе — његовим ће се дубоким иоглодима морати за дуго дивити свет астрономски. Сиектрална анализа. Проналазак спектралне анализе у другој половиии прошлога века и њене примене у испитивању природе небесних тела и звезда, као и нри-

мена њена у мерењу радијалне брзипе — чини необично епохалну ®азу у развоју физичке астрономије.*) Фотографија астрономска. Други важан и епохалан проналазак, опет из друге половиие прошлога века, јесте примена ФотограФије у астрономији. ФотограФисање небесиих тела и спектара, дају пам драгоцеие податке о њихову саставу. И у самој прецизној астрономији ФотограФИЈа сада игра врдо значајну улогу. Довољно је само да напоменемо међународно нодузеће, да се изради Фотогра ®ска карта иеба, на шта је подстакао покојни адмирал Мушез (Моисћеи) 1887., директор париске Опсерваторије. Постигпути резултати од тога огромпога рада указују на необично велике услуге, што ће их та карта учинити астрономији.**) Араго (1786. —1853) је веома јасно предвиђао важност коју Фотографија има у астрономији. Он је већ бно увео Физику у астрономију и показао колико је нотребча њена услуга. Само није могао ни слутити да ће једнога дана и хемија ставити иа расположење своје услуге астроиомији п захтевати право грађапства у њој. Она је сада то већ и успела са спектралном анализом. У. Миели о поетанку небеених тела (Ћосмогонска хииотеза Лииласова) Васиоиа није увек изгледала овака, какву је ми данас гледамо, нити ће она задржати садашњи свој изглед до неограничене будућности. Довољно је узети у рачун околност: да се температура звезда ностепено зрачењем смањује. То је исто и са температуром Сунца и планета. Са тим је у вези постеиено, али иоуздано, хлађење њихово. Философи и астропоми тежили су да схвате општпост васионске транСФормације и да је иредставе хипотезама које су назвате: космогонске. Да се ограничимо само на Сунчеву систему; ну проблем ће тај још једиако остати и отворен и тежак. Њега се дотицао немачки философ Кант, а затим Лаилас. Ми ћемо се овде задржати на неким идејама из Лапласове космогоније. Ма да су иланетске путање веома различите ме^у собом, ипак се у њима опажа извесан одиос, из којега би се могло нешто закључити о постанку тих тела. Дакле, све се планете крећу око Сунца у директном смислу и готово у истој равии. Сателити се крећу око својих планета у истом смислу и скоро у истој равни у којој се и плаиете крећу. Даље: Сунце, планете и сателити (за које је констатовапо обртање око осе, ротација) окрећу се око својих оса у истом смислу и скоро у равни свога кретања кроз простор. Таква једна особита појава ие може се сматрати ни у колико као случајна. Она указује, да иеки општи узрок ■') О мринцишма сиектралне анализе и њеној иримени у астрономији налази се ошпирно изложено у мојој брошурн под наеловом Сиектроскоиија. **) 0 примени Фотографије у астрономији гопорићемо марочито у другој прилици.