Nova iskra

чоту и мисли дл, ће он кадар бити нама досадити, пак нодвикне но турски — Ај анасана-ситим". 4 ) После овога Лаза описује како је Аганлија потучен у Дрлупи и како је, рањен, одмах предузео пут у Београд и дошао у село Вранић 13. фебруара, где је у кући Матије Мирковића ручао, по том отишао у Веоград. На основу овога, што је за,бележио Лаза Поповић, и на основу поменутога дописа у МопШиг-у, може се утврдити да је Аганлија пошао из Веограда 9. Фебруара 1804. године и истога дана стигао у Сремчицу. Исто тако види се да је Карађорђе пред устаницима већ истакнут као вођ. Дошавши 9. Фебруара у Сремчицу, докле је сазвао кметове из околних села, докле су му они дошли, прошао је 10. Фебруар. Докле се кренуо из Сремчице и дошао до села Дрлупе прошао је 11. Фебруар тако, да је могао бити на конаку у Дрлупи 11. фебруара. Сутра дан, 12. Фебруара, били су преговори између њега и Карађорђа и први сукоб, у коме је Аганлија рањел. Сутра дан, дакле 13. Фебруара рано, Аганлија је рањен побегао из Дрлупе и већ истога дана стигао у Враниће на ручак, као што је то забележио Л. Поповић. Да је први сукоб између Карађорђа и Аганлије био 12. Фебруара, сведочи и запис Јанићија 'Еурића, јер је он забележио да је сукоб био 12. Фебруара,, 5 ) а сам Јанићије био је с Карађорђем при овом сукобу. Према томе несумњиво је да је сукоб између Ка,рађорђа и Аганлије у Дрлупи био 12. фебруара. На основу овога имамо два тачно одређена дана, који нам могу послужити за основицу да нађемо и одредимо дан избора Карађорђева за врховнога вођа. Да је сукоб у Дрлупи био после Орашачкога збора шумадијских четовођа, то тврде сви мемоаристи, који су што причали или записали о избору у Орашцу и о боју у Дрлупи. Према томе Карађорђе је морао бити изабран за старешину пре 12., пре 11., пре 10. и 9. Фебруара. Да је тако, то тврди, као што поменусмо, и оно што је Аганлија погаао из Веограда 9. Фебруара и што је већ 9. или 10. Фебруара у Сремчици говорио народу: „Море знате ли ви, рајо, да смо се ми с два каурска краља (немачким и московским) тукли, па нам ништа нису могли учинити, а Црни Ђорђе аодигао чету и мисли, да ће он кадар бити нама досадити." Што значи да се у Београду пре 8. Фебруара морало знати да је Карађорђе устао против Турака и да је изабран за врховнога вођа. Да та вест стигне из Орашца у Београд при онаким приликама, требало је најмање 4 до 5 дана. Осим тога, кад се узме да је Јанићије 'Вурић тачно забележио дан сукоба у Дрлупи, па се од 12. Фебруара ночне пратити дан по дан до 1. Фебруара, гата су радили устаници под Карађорђем, мислим, да се може одре4 ) Рукопис Лазин налази се у Архиву Краљ. Сри. Академије Наука. Вр. 207. стр. 4. Налази се и један нримерак у Срн. Држав. Архиви. 5 ) Гласник IV. стр. 129—131.

дити дан кад је била скушитина у Оратнцу на којој је био избор Карађорђа за врховнога вођа устанку. Према томе излази: да је 11. фебруара (четвртак) Карађорђе погаао из Јагњила, прегаао преко Космаја и догаао на конак у Рогачу и ту чуо да је Аганлија дошао у Дрлупу; да је 10. фебруара (среда) Карађорђе погаао из Тополе и догаао у Јагњило; да је 9., 8. и 7. фебруара (уторак, понедељак и недеља) провео Карађорђе у Тополи; ла је 6. и 5. фебруара (субота и петак) Карађорђе провео у Вуковику и Врбици; да је 4. фебруара (четвртак) Карађорђе са устаницима освануо у селу Стојнику (Београдском) и одатле отигаао у Сибницу, сачекао неке Турке, те их неке побио, а неке заробио а у вече дошао у Венчане и одатле у Даросаву на конак; да је 3. фебруара (среда) у свануће запал,ен хан у Орашцу, на одатле Карађорђе и устаници отигали у Раниловић, у сами заход еунца, и запалили хан, а ноћу попалили ханове и подигли људе на оружје но селима Дрлупи, Рогачи и Дучини; да је 2. фебруара (уторак, на Сретење) био скуп гаумадијских четовођа и одличнијих људи у Орагацу, на коме је Карађорђе изабран за врховнога вођа устанку; да је КараЏрђе 1. фебруара ноћу прегаао с дружином својом из Копљара у Орагаац. Да забелешкама нагаих мемоариста потврдимо побројане догађаје према дапима у колико се то може. 11. Фебруара (четвртак), вели Ј. 'Вурић, преко Космаја пређе и на, конак у Рогачу дође; чују, где је и Аганлија догаао у Дрлупу и депутате своје Карађорђу послао позивајући га сутра да дође у Дрлупу да се мире. в ) Петар Јокић прича да је Карађорђе дан пре сукоба у Дрлупи био око Космаја и да је Карађорђе ноћио у хану Кораћичком и да су ту чули за долазак Аганлијин у Дрлупу, а то је било дан пре, дакле 11. Фебруара.') И Љубисав Радојичић у својем причању вели да је Карађорђе у Кораћици чуо за долазак Аганлијин. 8 ) 10. Фебруара Ј. Ђурић вели да је Карађорђе пошао из Тополе и дошао у Јагњило. 9 ) И Гаја Пантелић прича да је Карађорђе нолазећи из Тополе ноћио у Јагњилу са војском и ту њему неке заповести издао, 10 ) само гато Г. Пантелић не вели којега је то дана било. 7., 8. и 9. Фебруар (дакле недеља, нонедељак и уторак) Карађорђе је провео у Тополи, како вели Ј. Ђурић, сабирајући војску са свију страна. 11 ) Да се Карађорђе ових дана (да ли бага 7., 8. и 9. Фебруар .ц то не вели) бавио у Тополи и скуиљао војску, тврди и Г. Пантелић. 12 ) в ) Гдасник IV. стр. 129. 7 ) Споменик XIV. 21. 8 ) Љубисављева нричања налазе се у Држав. Архиви у Београду. 9 ) Гласник IV. 128. ,0 ) Архив Краљ. Срн. Акад. Наука. Бр. 1417. ц ) Гласник IV. стр. 127—128. 12 ) Архив Краљ. Сри. Академије. Бр. 1417. Имн номен и у Гласнику II. стр. 261.