Nova iskra

— 289 —

Број 10.

Београд, октобра 1906.

Год. VIII.

библиоте

Смрт комите Данет;

ЖИВОј

СРПСКОГ УЧИТЕЉА У КОКОШИЊУ из рукописа | Стевана Сремца

,) П. БИВ. ДИРЕКТОРА /I Љ-ГО

ПјЈ г

ВАСИЛИЈД

ГЗ И бранис

I. анило— Дане—Стојковић беше учитељ у српском селу Кокошињу које броји 115 домова. Предано је служио свом нозиву, учио своје ученике лепој вери православној на звучпом и милом српском језику. Волео је свој посао и своје младе ученике. Кригаом би им читао српске народне иесме: читао им о Св. Сави и Господи Ришћанској; о Дар Немањи и о силном ЦарСтепану; о честитоме Кнез-Лазару и о јуначком Милошу Обилићу; о Марку од Прилипа, о Момчилу од Пирлитора и Рељи од Пазара. Не би се ни с деспот еФендијом — владиком — мењао, — тако је волео свој учитељски посао, свој дом, своју верну жену и четворо своје дечице, и мирни живот у кругу деце и у кругу ученика својих. Па ипак га један крвав и грознан догађај трже из те мирне и тихе учитељске идиле. Волео је школу и ђаке, али је Сриство јога више волео. Оних девет погинулих Срба Кокошињских, девет жртава подлости бугарашке потресоше српску душу Данета, и девет свежих хумки којо се дизаху над покопаним 1 ) Добротом г. Стевана Симића, суилеита српске гимназије у Битољу, добили смо ову до сада иештамиану ирииоветку иок. Сремда. Ур.

телима Срба мученика тежи терет беху дугаи Данетовој него сва Шара Планина да се свалила на плећа његова — и од тад он не имађагае мирна сапка ни ведра и весела данка. Дању их се сећагае, ноћу их снивагае. На сан му долажаху крвавих руку и бледа лица: и седи прота Јован АлексиК и Јана ИвановиК, и млади друг његов Јован ЦветковиК, и питагае га често на сну: „Има ли јога Србије на свету? Ко помиче плот даље — Србии или Турчин; и вреди ли Србину јога она стара његова реч: „Ко се не освети, тај се не посвети!" и је ли Србину јога „света освета..." ? Или има ли бар Србина да пожали као да би покај'о!.... То га трже из тихе и мирне сеоске учитељске идиле, и он замени учитељски калем револвером; а гора му постаде мила мајка, танка мартинка верна љуба а дробни Фигаеци у комитском реденику ситна дечица његова!... II. И он напусти гаколу и породицу, начини се комитом и објави тако бугарагаима да има јога осветника српских за подлости и насиља њихова према Србима. А познат им је био и из раније, јер није му ово сада првина да оружјем излази на браник српскога, имена.