Nova iskra

— 832 —

се друго матере не бриву саме о својој деци ? Какво бих ,ја подло сгворење била кад бих се одрекла својих материнских иослова? У осталом ја сам уверена да моје детенце воли више да се о њему ја старам, мего ова крилата деца. И ја зиам да ћу се више здружнти са његовом вољом искушшва, ако се мучим као друге жене и ако узмем сав посао човочаиски. Ја хоћу сама да подижем свог сина, сама да га луљам и усмављујом, и тако исто сама да предем своју кудељу и да идем сама у перионицу.... И, како су ми ови ситни послови готово као једна радост, ја ту и немам никакве велике заслуге; али ипак била бих кривац ако бих донустила да их анђели место мене обављају... Разумеш ли? — Слажем се, драга кћери мо.јн Али тада требнће да се одрекнем н ја малих услуга ко.је су ми анђели чинили ? — Разуме се! — Ја сам међутим мислио, да би ми то, што сам муж мајке Господње, дало права на извесне мале корвсти. Али ти мора да имаш права; јер ти си разумнија и ученија од мепе, иремда ти имаш тек 15 година, а ја сам шездесету иретурио. * * * Еле, идуКе ноћи, кад је дете Христос заплакало и пије хтело да заспи, од једном со зачула на улици мелодија — лака и ванредно блага. Марија отвори врата и опази нри месечини анђело, иоредане уза зид од куће, како свирају у своје мале харФе. — Опет ви ? рече им оиа. А ако се моме снну но спава? Ако се њему плаче или ако је то због зуба?... Па онда... зар писам ту ја, мати његова?... Одлазите или 1 ј у се расрдити! Сутра дан они се никако ие појавл^иваху. Али ирексутра ујутру, Марија их виде све у дворипггу, поредане нод смоквом, бојпжљиве, постиђене, у тихом нлакању. — Децо, анђоли моји, рекла им је она: ја вам изгледам строга зато што сте ви још и сувише мали да разумете... Али чујте! Стара СоФора, која стану.је ту према нама, узета је... Мало даље, ено добре Рашеле која има 12 деце п која се досга мучи да их одгаји. И ви ћете у Назарету наћи много другнх сиротица. Дакло, њих треба помагати и водити им кућу, прати им рубље и бринути се за њихову децу... Пошто ви желите да се допаднете моме сину, ето на тај ћете начин најбоље то учинити. И, видећи како су од туге покуњили своје носнће, она додаде: — Кад ои буде већи, ја ћу вам можда донустпти да се играто са њим... Али учините најпре то пгго сам всш сс1д к&зс1лс1. % * * И те године су све сироте жене и сви болесници из Назарета били помогнути, а сва мала деца љуљана од

невидљивих услужних створења (јер су једино Марија и Јосиф видели анђеле). Одојчад не нлакаху више, изузев само Исуса који је хтео да трни за њих. Са Француеког иреиео Гргур Ил. Берић II. .»рвнв Спас животиња Ш ШиЗ тара СеФора живела је у селу Витлејему. Живела је од једног стада коза и њивнце засађене смоквама. Док је била млада, била је служавка код једног свештеника, те је вереке ствари знала боље него што су обично знали људи њезина положаја. Кад се као удата вратила у село и изродила више доце, изгубила је брзо и мужа и децу. Тада је своју највећу нежност препела на животиње, помажући ипак људе према својим средствима. Прннитомљавала је ткце и мишеве; прибирала је напуштепе псе и мачке које су биле у невољи... Њена је кућица била пуна свију тих скромних пријатеља. Волела је животиње не само због тога што су невине, што даду срце оном који их воли и што је њихова искреност јединствена, него што је осећала велику потребу за правдом. Није могла допустити да пате онн који не могу бити ни рђави ни иарушавати ред који не знају. Објашњавала је себи којекако људске патње. Учећн код свештепика, није веровала да се све свршава у тихом миру §сШо1- а, нити да ће Месија, кад будо дошао, просто успоставнти на земљи израиљско царство. По њезину мишљењу, „Божје Царство" било би владање нравде после гроба. Јасно је, да би у том непознатом свету заслужени бол био испаштање грехова. Што се пак тиче незаслужоног и узалудног бола (као бола мале деце или извесних несрећника који су мало грешили), он би изгледао као рђав сан, и био би иадокнађен бар једнаком мером блаженетва. Али шта ће бити са животињама које пате ? Па с онима које лагано умиру од тешких болести — као и људи — глодајући вас својим добрим очима? А шта ће бити с оним нсима чија нежност не буде призната, или који изгубе своје господаре које су заволели, а због чега вену? Па с коњима, чији су тако дуги дани само напрегнут и тежак напор, крвав замор под ударцима, а којима је и сам одмор суморан и у мракутесних коњариика? Па са заробљеном дивљачи коју гризе чама између решетака у кавезу? Па са свима јадним животињама, којима је живот пуи бола без паде, и којо номају чак ни гласа да би изнеле своје патше или да скину са себе ироклетства? Чему служи њихова патња? Шта испаштају оне? Какву накнаду могу очекивати ?... СеФора је била врло проста бака; али, како је била искрено жољна нравде, често је претрееала ова питања