Nova iskra

— 62 —

Време из којвг је овај протои можомо одредити по ноколшсмм интерооантним архаизмима у језику (на пр. 1;м11' џџгјсггдог), а по облику олова, по стиху све нас то унућу1е кз -ренесанс у византијској литер атури — на XII и XIII век. 8 ) Пошто јо на овај пачип приближно, али сигурно одређеио време, најприродније да остала обавештења^, која су потребпа ради идентиФиковања оно две личности у натпису, потражимо у списима који, било нарочито било узгред, гОворе о византијским Фамилијама: међу прве долази Пи бапдсз, РатШае аи^инкае Вугап^пае, Рапз. 1(580. (в. и Кгишћасћег, Оевсћ. (I. ћуг. 1 ј И1;. 2. стр. 1082); међу ове друге: историјски извори уопшто, на првом месту повеље. ГГошто ја лично са списима из ово научне облаоти ниношто не могу да оперишем самоотално, мислим да ће и по мене и по оне којима су ови редови намењени бити пробитачније ако просто побројим што су други у овом погледу урадили, наиме Сократис Кујеас, један млад али врло споообан византиолог и палеограФ, и одличан познавалац историје јужних Словена, Константин Јиречек. Кујеас је нарочито ударио гласом на једну повељу коју ,је цар Манојло Ангел Комнен Дука, претендент на цариградски престо, уиутио Дубровнику (в. Рг. МЈк1о81сћ е1: Јоа. Ми11ег, Ас1:а е^ (ћр1ота1а §гаеса уо 1. 3. (ЛУ1еп, 1865, ра§\ 66). Та повеља, у српском преводу, гласи: »Из љубави, коју има моје краљевско величанство према становницима града Дубровника (јер су се и они показали пријатељи мом краљевском величанству, и понашали се лепо и пријатељски и доброћудно према деци мога краљевског величанства т. ј. узвишеном краљу Србије и драгоме ми зету госиодару СтеФану Дуки, и милој ми синовици краљици, гоепођи Ани Дукени); дакле из те љубави, коју има моје крал,евско величанство према Дубровчанима, удостојава их следећом својом наредбом, којом се одре1,ује да од сада па на даље имају слободу исти Дубровчени од стране мога краљевског величанства и иа мору и на суву. и Као шго се види, онај заручнички пар на прстену потпуно одговара брачноме пару који налазимо у овој повељи. Да се један српски краљ СтеФан збиља називао Дуком сведочи нам други један споменик коме је наслов (у српском преводу): »Различита питања краља Србије господара СтеФана Дуке.« (в. Ј. В. РМга, Апа1ес1а 8асга се1;. Тот. VI. (РагЈ8-Кот 1891). со1. 685). Јиречек је у исцрпном писму које је унутио Крумбахеру, и који је овај публиковао у својој расправи, сасвим одређено показао и владара који би јодини могао доћи у обзир ■— то је краљ Стефпн Радослав (1228—1234). У писму је изнео Јиречек сав материјал који се односи на историју овог орпског краља, али који остављам на страну. Од важнооти је за пас напомена Јиречекова да је СтеФан Радослав, коме су и мати и жена биле византијске принцезе, желео да га сматрају за Грка, па се заго иотписивао Ј2г6<ригос $>ј% о Ло&хис (в. Моп. 8егћ. е<1. М1к1о8. 19—20). На овај су начин обе личности у натпису потпуно одређене: то .је краљ Стефан Радослав НемањиА и Ана Комнена, кћи солунског цара Тодора Анђела Комнена Дуке (1216—1230). Да је заиста тако говоре ови врло јаки разлози: 1) Сам материјал из кога је прстен изра1)ен даје нам права да мислимо на најодличнију кућу на византијском Истоку, јер је ларучно прстење у овоме времену само но изузетку било израђивано од злага. В. Кгитћасћег 1. с. стр. 442; 2) Име Штеграуод у Византији је било ретко (в. Кгитћасћег, стр. 449), док су се српски и босански краљеви по правилу тако називали;

3 ) Сличне анахрониаме (дуал) наТш ћомо само у иисаца XII и XIII века (Кекерћ. Вћшт. р. 4, I. Не18еп!)., веог^. АкгороШ. 1 119, 11 НеЈзепћ., Расћут. 1 93, 12; 190, 19 Вопп., М1ке(;. Акотт. 59, 22 Вопи., Мапие1 РћОез I, 235; 244; II 164; 169 МШ. и. нарочнто Мапие1 РћИев II 267 ка\ та?г фероиаау., II 322 е» 1тј^ 7Га(>0е)'О1'. В. Кгитћасћег, о. с. стр. 428. - За оста.ле разлоге в. такође Крумбахера, стр. 450.

3) Нама јо геиеалогија Комиенова и Дукииа племопа особито добро и у детаљи.ма цозната; мођутим међу свима многобро.јним члановима ове две владалачке кућо нема иначе ни једнога пара који би се овако звао. После свега овог не може бити ии сумњо да јо горње идептиФиковање тачно. ....И филолог ће у овом интересантиом натпису наћи за себе драгоцених података. Ја истичем само два: М р Г ј (Г т(>01>. Тек овде налазимо иотврду за Хезихијову глосу џиГјсгтдор о хоо уицо^ сс(}§ар<!н>, коју је тезихије свакако добио од Дидима из Алзксандрије (I в. нре Хр.). Разлика у времену не смета у оном случују ништа, јер је језик у натпису — као уопшто књижевни језик XIII века — архаистички. — Према овоме Дипдорфова примедба у СтеФанову речнику (V, 1125.), као да џџТјсггдои доноси само у плуралу, није тачна.*) Још је интересантнији дуал та1>> цецом. Дуал је у грчком врло раио изумро: токстови и натииси у којима се јавља (уколико ове последње можемо дагирати) никада нису млађи од IV в. пре Хр. (изузима се, разумо се, иоезија и натписи у стиховима). У првим вековима после Христа оживљавају га у својим списима Атинисте (Дионисије Халикарнашанин, Лукијан, итд. В. многобро.јне примере у IV. ЗсћтШ, Бег АШсЈитиз т 8е1пеп Наир1уег1;ге1:егп. 81;иМ;?аг1;, 1887.), који су се трудили да пишу ленше атички од Ксенофонта и Демостена. Овај облик на нрстену, који, уосталом, у византијској литератури не стоји усамљен (в. Кгитћ. стр. 428) лепо нам ноказује колико је извештачен био књижевни језик овога времена и у колику су крајност ишли визангијски псеудокласичари. И за палеограФа је овај натпис од великог интереса: на њему се нарочито лопо виде необично чврсти узајамни односи изме!)у палеогра 1>ије и епиграФике у Византинаца. Осим овога можда ће бити тачна још .једна опаска. Слово ЛГ долази у натнису девет пута, и само једанпут (у речи Х8до1}>) наиисано је као II у ћирилици. Овакво се II налази у грчким мајускулама IX века, али из времена византијског ренесаноа, колико знам, пећемо наћи за њога потврде. На овај начин и нехотице морамо помислити на утицај ћирилице; а тај би се утицај, разуме се, најлакше дао замислити на срибком зомљишту. Ако би ова хииотеза — тј. да је прстен крал>а Радослава рађен у Србији — била тачца, онда би овај прстен био и за историју српске уметности од неоцењоне вредности. Веселин Чајкановић ј®- уметноот д Изложба Југоеловенске уметничке колоније у згради Народнога Музеја Када смо прошле године посетили били изложбу иашега уметничкога друштва Ладе, нисмо се могли отеги једноме непријатноме осећању, које нас је тиштало више као Србина, него као критичара. Имали смо утисак, као да то нису уметници наше домовине са њеним живонисним пределима и разнобојним животом у њој, као да то нису синови нашега племена, у чијој средини струји обилно врело мотива, што жудно изгледају на кичицу једнога српскога сликара. Чинило нам се, да су наши уметници сасвим случајно са Запада залутали под једно поднебље за њих потпуно ново, туђе, неразумљиво. Није нам тада силазила оа ума једна слика Сегантинијева, која носи назив Извор зла. Млада, сујетна девојка диви се у блистгвоме огледалу извора једие ливаде своме као снег беломе телу и својој злаћаној бујној коси. Лудо дете и не слути, да из дубине овога студенца извирује једно *) У другом значењу употребљава цугјагуо)' ПорФирогеиит, Де Оепп. стр. 212, 15 Вопи. (в. Кгишћ. стр. 426.).