Nova iskra

— 159 —

Астроном је само дрхтао и грискао усне, Ана је само плакала, а госпођа се једнако молила Богу. Од једаред се чу нека лупа на вратима, врата се извалише и у собу ступи млад и интелигентан човек. Она врисну... То беше Гросер. — Дакле вас нађох већ једном, викну Гросер и потрча астроному. Овај хтеде протестовати, али га глас издаде. — Пођите за мном и журите се, јер је сваки секунад изгубљен, позиваше их Гросер. — Не можемо се спасти! одговори астроном. —• Може... може... радосно викаше Гросер. Ла сам у друштву са Целнером пронашао балон и он ће нас одвући са земље у васиону здраве и читаве, гамо негде на другу неку планету ! — Не верујем том проналаску, изневериће нас, устезаше се стари астроном. — Не браните се, ми смо то већ нробали, увераваше га Гросер. Хајдете само брже, јер су отровни гасови од комете већ ушли у нашу атмосФеру и кроз 5 минута наступа права катастрофа са земљом. Похитајте! — Стари астроном замисли се мало и одби понуду. — Идите,... ја ипак остајем овде, викну он поносито. — Али кад вас молим ?! — Идите.... велим.... не могу никада бити обавезан своме противнику за спас мога живота! Жена му и кћи пођоше с Гросером, вукући и њега. Он се брањаше рукама и у тој гужви — он се, сав задуван, пробуди иза, сна!...

— Тата! Бруно! зваше га кћи и жена му. Он је само бленуо! — Шта му је ?! питаше се оне, показује неке чудновате покрете и изговара некакве неразумљиве речи! — Где сам ја? упита он уморно. — Човече, шта ти је? упита га жена. Шта се то десило с тобом ? Ти бленеш, пипаш око себе врло чудновато, као да си у грозници. Да ниси што рђаво сањао? — Сањао?! упита астроном и мало се подиже са лежишта. У том одиста спази пред собом и жену и кћер и Гросера. — Шта ће тај ту? упита буновно. Да није дошао да ме сада кињи, на пооледњем часу ?! Сви прснуше у смеј, астроном је само зверао и трљао очи. — За Бога, оче, зар си заборавио да си јуче позвао г. Гросера, жури се, он на тебе већ одавно чека, ослови га кћи. — На мене чека?! —• Да, на вас чекам, прихвати Гросер. Цело је небо прекривено ројевима падалица, које као какав величансгвени ватромет штрцају на све стране. Свет неће пропасти овога пута, али су метеори тако обилати и призор тако романтичан, да оу све пређашње слично појаве само пграчке према овој, којасесада гореразвија. Хајдетебрже! — Дакле је то све био само сан, проговори астроиом кроза зубе. Хвала Богу ! Моја је теорија, дакле, ипак потврђена. Рекавши то, лице му доби неки особитп иобедоносни израз. То га је тако ублажило, да радосно скочи с кревета и рукова се са својим противником, поздравивши га речима: »Драги колега, ви сте овога пута палравили били само узалудну ларму, али и еггаге ћитапит ез1! То исто могло је се и мени десити. — Ја се још више радујем, што сте ви имали право, одговори му Гросер. — Ви сте красан човек, ласкаше му астроном. Не 1'реба нико да се љути на вас што сге претили са пропашћу света, ви ћете то све поправити Сви су се слатко смејали. Стари астроном радосно дохвати свој горњи капут, па гласом победничког команданта викну: — Па пред!... да седивимо ведичанственом лризору! Ј. Михајловић

* Јован Протић (Мостар) спремио је друго, поправљено и увећано издање својих »Слика из сеоског албума«. И ово друго издање изићи ће у Малој Библиотеци Пахера и Кисића. * У издању Загребачке књижаре Лава Хартмана изашле су ових дана и у другом издању Змајеве »1гаћгапе рјевгае«, што их је пре неколико година прикупио и средио пок. проФ. Миливоје Шрепел. * Д-р Јован Цвијић написао је предлог, који ће се изнети талијанском конгресу геограФа у Млецима, »Принцип и методе за израду етнографске карте Балканског Полуострва«. На српском језику овај ће предлог бити објављен у Дубровачком „Срђу«. * Пешадијски капетан Мил. М. Богићевић (улица Краљице Наталије, бр. 40, Београд) јавл>а да је по генерал-мајору фон дер Голцу саставио за српског пешака књижицу »Шта морам знати и умети заборбу?« Велиличина је у 8°, имаће два шгампана табака, а цена је 0'30 дин. Скупљачима 10°/ о . * Штампар Никола М. Косанић издао је књигу »Сиротице®, збирку песама Ст. Зебића-Горског. Цена је 30 новчића. Чист приход поклања ое »Колу Српских Сестара к за помоћ пострадалим Србима у Старој Србији и Маћедонији. * Књижарница Миливоја Каракашевића (Сомбор) прештампао је из »Голуба« 36 песама Васе Крстића, са 26 слика, под натписом »Београд у слици и речи (< . Цена по круне. * Д-р Чедомир Марјановић штампао је и пустио у продају своју расправу »Образовање женскиња и женско питање у нас«. Садржина је: I Женско питање на Западу и у нас: 1. На западу, 2. У нас, 3. Паралела између женског покрета на западу и у нас; II Образовање женскиња на западу и у нас: I. Основни принципи на које треба поставити образовање женскиња, 2. Образовање женскиња на западу, 3. Досадањи правци образовања у нас, 4. Какво треба да буде образовање женскиња у нас, 5. Завршетак. — Цена је 0.70 дин. * Књижевни Одбор Матице Српске решио је да се у 1908. години прослави педесетогодишњица књижевног рада Д-ра Лазе Костића. * У издању »Богословског Гласника« (Карловци штампана је »АвтобиограФија Никанора Грујића« некадашњих епископа Пакрачког, великог беседника и књижевника српског. Издање је приредио архим. Иларион Зеремски. Дело је у в. 8°. износи 13 табака а цена му 3 круне (за претплатнике »Богословског Гласника« 2 круне). Поруџбине прима админиотрација „Богословског Гласника". * Савет Православне Српске Богословије у Карловцима јавља да јој је прота и проФ. Иван Маширевић предао на руковање скупњене прилоге у суми 217.64 к. на име оснивања Фонда Илариона Руварца. Савет је примио дужност стараоца и позива приложнике да се сете тога Фонда, који ће награђивати српске црквеноисторијске радове слушалаца Карловачке Богословије. Имена приложника објављиваће се преко разних срнских листова. * Друштво за подизање храма Св. Саве скупило је до сада Г29.178 - 50 дин. Поред тога друштво има непокретности у вредности 207.000, а у разним потраживањима 1()5.266 - 70 дин. Целокупна друштвена имовина износи 441.45Г20 дин. * Српске насеобине у јужној Италији броје данас до 5000 душа. Годипе 1904. основана је у Кручу »Словенска Књижница" која, поред листова и књига, сабира