Nova iskra

око журних весала овда онда оолободио уже које се повлачило за њима и мирна, мрка лица мрнара. Нико није говорио, Фенимора је хладила руку своју у води, а и она и Ерик бејаху се окренули унатраг иа су гледали у ФОСФорни трак који се нечујно повлачио за чамцем и у својој јасној мрежи хватао њихове мисли. С обале им повикаше да певају. То их пробуди, и сад су отпевали, уз пратњу мандолине, неколико талијанских романца. Затим је опет настала тигаина. Најпосле су пристали уз малени мост за излазак на суво, који се протезао од врта према Фјорду. Чамац консулов украј моста био је празан, и друштво бејаше отишло у кућу. Тетка и остали отипјли су за њима, само Ерик и Фенимора остадоше па су гледали за чамцем који је отпловио натраг лађи. Тамо горе чу с.е како шкљоцну брава од баштенских врата; ударци весала одјекивали су све слабије и слабије, усколебаиа вода крај моста сталожавала се. Један поветарац промаче кроз лишће, као уздах, који се био сакрио иа сад сасвим лагано подигао лишће и онда одлетео, оставивпш њих двоје саме. У истом том тренутку они се окретоше једно другоме окренув леђа води. Он је узе за руку, привуче је лагано к себи, као устежући се, и пол>уби је. — Фенимора, — прошапута он, и пођоше кроз мрачну башту. — Па ти си то већ одавно знала, — рече он. Она потврди то. Затим су иошли даље, и поново је шкљоцнула брава. Ерик не могаше спавати кад је напослетку, пошто је с друштвом попио кафу и с њом се опростио на кућним вратима, дошао у своју собу. Није имао довољно ваздуха, зато отвори гаиром прозоре; затим леже на соФу п а је ослушкивао. Хтео је да опет изиђе напоље. Како је велика граја у овој кући! Чуо је кућну обућу консулову, а сад госпођа Клаудијева отвори кухинска врата да види да ли је угашена ватра. — А шта ли то опет Нилс вргал^а око свога путничког сандука у ово доба кад треба спавати! Тако. — Ето и миша иза ламперије. Сад опет иде неко у пртеној обући по тавану. — Па чак и двојица. — Једва једном! Он отвори врата од гостинске собе, која је била позади, и ослушкивагае. Затим отвори ту полако прозор па јашимице прескочи у дворипгге. Наиме, кроз собу за иеглање могао је доспети у врт крај обале. Ако би га когод и спазио, он би рекао да је заборавио мандолину доле крај моста па хоће да је склони од росе. Зато ју је и иосио сад на леђима.

Вагата је била сад виднија: бејагае се подигао лак поветарац, на небу је било мало месечине која је бацала треперав сребрнаст трак од моста па све тамо до »Берента Клаудија«. Он се испе на насип који је багату гатитио и протезао се одатле у огатрим угловима око једног великог простора ограђеног насипом против поплаве па све до на крај пристаиишног зида. Целим путем је одржавао равнотежу по великом, незгодном косом камењу. По мало задихан стиже најзад до пристанишног зида и седе ту на клупу. Високо изнад његове главе кретао се тамо и амо црвени Фењер на кули светиљи полако са лаким уздахом гвожђа, а конопац од заставе ударао је овда онда о мотку. Месец бејаше иостао јаснији, али само мало, и бацао је смотрено мрко-беличасту светлост на тихе бродове у пристанигату и на ону збрку од кровова и црнооких, белих забата у варогаи. А тамо позади, изиад свега, дизао се јасно и мирно црквени тороњ. Ерик се затури снивајући. У његовом срцу бујао је талас радости и среће због чега је осећао како је богат снагом и животном топлотом. Било му је, као да Фенимора може чути сваку л>убавиу помисао која је ницала, лоза до лозе, цвег до цвета, из његове среће, и он се подиже, прелете брзо прстима но струнама на мандолини па запева у тријумФу, окренут ка успаваној вароши: »Моје драго лежи ал' не спава, На те мисли, о теб' будна снива! Моје драго лежи ал' не спава На те мисли, о теб' будна снива!* Па је непрекидно, кад год би му срце било препуно, понавл>ао речи из старе народне песме. Мало по мало иа је био мирнији. Успомена на часове минулих дана, кад је осећао да је понајслабији, понајнезнатнији и најостављенији, тискала се иапред са тихим, силним болом, слична оној која нам натерује прве сузе на очи. И он седе на клупу, па док је његова рука мирно лежала на жицама од мандолине, он је гледао нетремице у истурену површину плавичасто-мркога фјорда, у коме је сјајна месечина преносила мрачни брод кроз беличасту маглу у земљу с плавим облацима, ка нежном мелаихоличном низу брежул>ака Морзесових. И успомене су бивале све блаже и блаже, пређоше у светлије земље, светљаху се тако рећи јутарњим руменилом ружа. — — — — — Моје драго! певаше он у мислима. »Моје драго лежи ал' не спава, На те мисли, о теб' будна снива!* (НАСТАВИЋЕ СЕ)