Nova iskra

— 44 —

на ваздух. Седео је на столици иснлетеној од рогозине и увек био огрнут неком старом поњавицом боје као цигерица. Милије би ми било, да су ми мес/го њега наместили под прозором какав костур. Увек сам морао да се стресем, кадгод сам ногледао оно дугачко, земљасго жуто лице, чпја кожа као да је била слепљена за чеоне и виличне кости. Очи су му биле укочене и стакласте, а уста стално скупљена и дрхтава, као да му је сваки дах стварао болове. Можда је то било само уображење, али увек ми је изгледало, да му је поглед пун мржње према свему што је око њега показивало живота. Гледао сам га по неки иут како је хватао муве, што су му слетале па руке н образе, и са нарочитим уживањем откидао им главе. Једнога јутра није га било иод мојим прозором, п ја сам осетио неко себично задовољство, кад сам чуо да је умро. Немам ни мало воље, али ипак треба да читам и да се спремам за испите, да бих могао добити диплому, па онда са њом службу, — и ако бих све то најрадије послао до ђавола. Хтео бих да бежим од тога живота, што га већ цслога унапред могу да предвидим: служба, разне плитке забаве и баналне пијанке; рад који треба удесити према појмовима својих сувременика; па онда неколико љубави, од којих једна треба да постане брак... Како све то личи на ову туберкулозну јесен напољу!.. Ја бих хтео да бежим некуда далеко, у неку земљу где сваки дан доноси промене и догађаје, а свака година нови живот и нове светове. Хтео бих да бежим некуда где су дани увек топли и светли, а ноћи ведре и кратке. Некуда где нема скалупљеног живота и мртвих богова, иред којима још увек треба клечати. Некуда где ћу бити ма и усамљен, али само слободан. И док се један за другпм нижу тихи и монотони дани, ја треба да радим и стварам неке појмове из својих предмета, а осећам да бих најрадије рушио и обарао... И јуче, и прекјуче, па и ономад, сећам се добро, био сам у истом расгго-

ложењу. Бадава, свугде има хармоније! Отуда су ваљда и дани овако једнолики, а ја, будала, називам то моиотонијом. И још неки тврде, да је свет постао из хаоса!.. А кад почне сутон да пада и више не може да се чита, онда ће ми доћи мој друг, досадан као и ови јесењи дани, и ми ћемо иовести исте разговоре о истим темама, као и увек дотле, само у другим варијацијама. Он ће ми најпре причати, како ни данас није ништа прочитао п научио, јер још никако не може да заборави своју неверну љубав. Доказиваће, са неком одвратном резигнацијом, како је разочарање крај свију крајева, и како је тврдо решен да се жени, чим буде свршио са школом, да бп прекпнуо већ једном на једној странп са тим невернпм љубавима, а на другој са сумњивим женскињем. А ја ћу му по својој урођеној навици опонирати и са заносом причати, како нема ничега лепшег од љубави, и ако никада дотле нисам био истински вољен. Увераваћу га, како је драгана пролеће и поезија, а жена јесен и проза. И најзад, кад падне мрак, отићи ћемо у димљиву каФаницу на крају улице, у којој имамо кредита, и ту ћемо се јеФтино расноложити, ма да нам Цигани свакога вечера свирају и певају исге песме, а око нас се веселе и опијају исти људи и догађају исте сцене. Ако будемо нарочито расположени и имаднемо новаца, потражићемо и »храм задовољства«, како обично у иронији називамо куће, у којима се купује л>убав и ирославља сирота младост. Када се будем вратио у своју мрачну собиду, која ми ноћу изгледа као гробница, чућу неко време како ми мишеви клопарају под креветом, размишљаћу о којечему и очекиваћу да наступи »најсрећнији час срећнога човека«. А кад се ујутру пробудим, све ће почети изнова, и ја ћу опет имати најпре да саслушам оно вечито: »Ја сам дванаест мачића одранила, тта ни једно нисам ударила!..« Д. Ненади+;.