Nova iskra

— 298 —

за друштвене седнице, којима она редовно председава. Она о томе друштву с пуно љубави говори и од срца би се радовала кад би сваки Србин, човек, жена и дете, нримили к срцу познату изреку краљице Викторије: »Не може бити потпуне културе ни у једној земл^и где се не погатују права свих створења«. Леди Паџет ради. и рад јој ствара радост. Поред огромпог посла удругатву, она плетс топле зимске махраме за убоге наше старице. Како је дивна с тим поелом урукама! Она се осећа срећна кад олакшава тешку муку беднима и побољшава р1)аво стање животињама. Она је жена од расе. Она је Енглескиња но крви, по души, по осећањима, по пожртвовању за ближњега, но љубави премај

животињама, по раду, ио уредности, ио тачности, једном речи по свему, и то Енглескиња из највишег енглеског друштвеног сталежа, из најстаријег енглеског племства. Својом отменогаћу и скромногаћу, својом симпатичном појавом и л>убазношћу, ова млада дивна жена, Леди Паџет, очарава свакога који има част и срећу да је види и да с њом говори. Њеним доласком, Друштво за Заштиту Животиња добило је неисказано много и материјално и морално; и оно јој се за њен рад и племенитост одужује својом дубоком захвалношћу и признањем. Њеном народу част, а њој хвала! Ј.

ЈЕД/ЧН СОМЕТ

Госпођици Гарисон д'Естидак Каква је то веза измеђ' вас и мене? Шта ја то налазим својега у вама? Откуд ми је познат осмех на уснама Вашим? Ваше очи — моје успомене! Зашго ми музика гласа вашег крене Један свет велики, мртав годинама? Како у душиним тајним дубинама Ја налазим нешто од вас — стране жене? Откуд? Зашто?.. питам: одговора није. Имала сам давно, пре небројно лета, Једну милу душу из вашега света... Можда сад у вама та се душа крије И одводи мене у часове снова... Стара познаница чини ми се нова! Јелена Ј. Димитријеви-ћ.